Икона Богородице Тројеручице је најпоштованија икона у Хиландару и најзначајнија икона српског народа. По предању, припада реду нерукотворених икона, оних које је иконописао апостол и јеванђелист Лука, први сликар хришћанства. На њеној другој страни је насликан Свети Никола.
Икона је добила име у VIII веку. У то време се појавила иконоборачка јерес, а један од њених највећих противника је био Јован Дамаскин, тада још световњак. Зато што је писао против иконоборства, одсечена му је десна рука. Држећи одсечену у здравој руци, Јован Дамаскин се целу ноћ молио пред иконом Пресвете Богородице да му исцели руку како би наставио да пише о поштовању светих икона. И, чудо се заиста догодило. У знак захвалности светитељ је дао златарима да искују руку од сребра и да је поставе на икону.
Након чудесног исцељења Јован Дамаскин се замонашио. Монашки живот је проводио у лаври Светог Саве Јерусалимског, у коју је понео и икону своје Добротворке Тројеручице. У лаври су се налазиле још две светиње: чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице и патерица – игумански штап Светог Саве Јерусалимског. Према предању,овај светитељ је на самрти прорекао да ће у манастир доћи један царски син његовог имена – Сава , и да ће при његовом поклоњењу причвршћени штап пасти на земљу. Завештао је да се новом Сави као благослов дају обе манастирске светиње.
Његовом завештању Јован Дамаскин је додао своје – да се том царском сину да и икона Богородице Тројеручице.
Пет векова касније пророчанство Светог Саве Јерусалимског се обистинило. У лавру је дошао српски монах Сава. Док се поклањао светитељевом гробу, игумански штап је пао. Исто чудо се поновило и следећег дана. Тако су се разрешиле све сумње монаха да је српски Сава онај кога су чекали.
Икона је чувана на дворовима владара из лозе Немањића и поштована од целог српског народа. За време владавине цара Душана икона се налазила у манастиру Студеница. Пред најездом од Tурака монаси су покушавали да заштите светиње из манастира. Легенда каже да су , више у очају, привезали икону Тројеручицу на једно магаре и пустили га низ пут у нади да ће Богородица пронаћи пут до сигурност. Нико не зна како али је то исто магаре безбедно прошло кроз Србију и Македонију да би на крају дошло испред врата Хиландара.
Многе приче и чуда везана су за ову светињу. Једна од њих је везана за избор игумана манастира Хиландар. Наиме, велики број монаха , негде у 15. веку , није могао да се договори око избора игумана. Несугласице су претиле да прерасту у праву свађу , док се једнога дана није чуо глас Богородице који је говорио да је она игуманија и заштитник манастира.
1905. године израђена је верна копија ове иконе на молбу војске царске Русије. Русија је тада била у рату са Јапаном и копија иконе је послата на фронт. Недуго затим руска војска је почела да ређа победе. Након завршетка рата икона је враћена а данас се налази у храму Светога Саве на Врачару.
