Манастир Светог Николе у Врању датира из прве половине 14. века. Манастир је подигао кнез Балдовин који је земљу на којој се манастир налази добио од краља Стефана Дечанског на коришћење 1334. године.
У периоду између 1343. – 1345. године повељом цара Душана Немањића, манастир Светог Николе је постао метох манастира Хиландара. До освајања Врања од стране Турака 1402. године у манастиру су обитавали монаси манастира Хиландар.
Године 1402. манастир Светог Николе напушта монаштво, манастир остаје пуст, и након турског разарања остаје у рушевинама до краја 19. века. Обновљен је 1905. године на темељу старе задужбине, за време Његовог Величанства краља Петра I. Из тог периода датира и иконостас.
Манастир Св. Николе у ХХ веку егзистира као црква, да би 1995. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Господина Пахомија почела обнова, када је подигнут манастирски конак.
Историјска улога манастира Светог Николе у Врању је од велике важности, а духовни центар Врања и околине годинама је био у нераскидивој вези са Хиландаром, а такође са Православним Истоком и Византијом. Истовремено и веза са Старом Србијом, Косовом и Метохијом.
Храмова слава је 22. маја по новом календару – летњи Свети Никола – када се овде некада окупљало цело Врање, да се помоли Светом Николају архиепископу мирликијскому.
Иначе садашњи храм је је грађен у облику једнобродне базилике са олтарском апсидом на источној страни. Такође након последње обнове дограђена је и купола а у дворишту манастирског комплекса налазе се пирг и спомен-костурница.
Чин монашења који је обављен августа 2011.године, прво је монашење у манастиру Светог Николе након више векова.
ФБ Пријатељи манастира Хиландара
