Једном у току времена сретох сретох једног другог заљубљеника друмова. И он беше помало сишао с ума, а рекао ми је следеће: „ја сам луталица. Почесто ми се учини као да ходам земљом међу кепецима. И пошто је моја глава за седамдесет лаката више изнад земље од њихових глава, мисли су ми узвишеније и слободније.
Ја заправо не ходам међу људима већ изнад њих, а они могу да виде само трагове мојих стопа по својим отвореним пољима.
И често сам их чуо како расправљају и споре се око величине мојих трагова. Јер једни кажу: “ Ово су трагови мамута који су лутали земљом у давној прошлости“ А други веле: “ Не, то су места на која су пали метеори са далеких звезда“.
Али ти, мој добри пријатељу, ти врло добро знаш да то није ништа друго него трагови луталице“.
Из књиге – Пророк
