Петербург, 7. јун 1876.
Поштовани господине,
Извините што тек данас одговарам на Ваше писмо од 3. јуна, али ових дана сам се опорављао од епилептичног напада.
Поставили сте мудро питање које захтева дужи одговор. То је јасна ствар. У искушењу ђавола наилазимо на три колосалне идеје. Прошло је 18 векова, а треба све више труда, то јест мудрости, да би се оне објасниле.
Камење и хлебови, тога је било одувек. „Са чиме изаћи пред јадне просјаке, који су од глади и угњетавања постали више налик зверима него људима, са чиме изаћи пред те гладне људе и почети проповед о уздржавању од греха, смирењу и невиности? Можда би их најпре требало нахранити? То би било хуманије. И ти си чуо те проповеди, али Ти си Син Божји кога је цео свет са нестрпљењем ишчекивао; поступи као најумнији и најправеднији. Дај свима њима храну и кров над главом, дај им такво социјално уређење у коме ће увек бити хлеба и владати ред, па тек онда од њих захтевај да се уздржавају од греха. Ако тада сагреше, биће незахвални, а сада греше јер су гладни. Грешно је од њих тражити да не греше.
Ти си Син Божји, и зато си свемоћан. Ево ти камење, видиш ли колико га је. На Твоју заповест камење ће се претворити у хлебове.
Заповеди такође да убудуће земља рађа без човековог рада, научи људе таквој науци или поретку да њихов живот убудуће буде сигуран и безбрижан. Зар не верујеш да су највећи људски пороци и несреће потекли од глади, хладноће и непрестане борбе за опстанак.“
То је прва идеја коју је злодух изложио Христу. Сложићете се да је ово веома сложено питање. Социјализам који се данас јавља у Европи, па и код нас, непрестано се одриче Христа и брине се пре свега за хлеб и науку, тврдећи да је узрок свих људских несрећа сиромаштво и борба за опстанак. По мишљењу социјалиста „средина их је уништила“.
На то Христос одговара: „Не живи човек само од хлеба“, то јест изриче аксиому о духовном пореклу човека. Ђаволова идеја могла би да буде прихватљива само човеку-животињи, а Христос је знао да људима није довољан само хлеб. Ако поред тога нема и духовни живот, идеал Лепоте, човек ће почети да тугује, умреће или ће полудети, убиће се или ће се препустити сулудим паганским фантазијама. А пошто је Христос у Себи и у Својим речима носио идеал Лепоте, одлучио је: најбоље је у душе људске усадити идеал Лепоте. Имајући тај идеал у души, сви ће постати браћа и почеће да раде један за друге, па ће се обогатити. Ако буду имали само хлеба, од досаде ће постати један другима непријатељи.
А ако се човеку истовремено да и Лепота и Хлеб? Тада ће му се одузети рад, личност, самопожртвовање да чини добро својим ближњима, једном речју, одузеће му се живот, сам идеал живота. Зато је најбоље проповедати само светлост духовну.
Доказ је што је у овом кратком одломку из Јеванђеља било речи и о тој идеји, а не само о томе да је Христос био гладан па га је ђаво посаветовао да узме камен и заповеди му да се претвори у хлеб. У свом одговору Христос разоткрива тајну природе: „Не живи човек само од хлеба“ (то јест као животиња).
Ако се суштина своди на то да Христос само једном утоли глад, чему сав разговор о духовној природи човека? И без ђаволових савета Он је могао да себи нађе хлеба да је хтео. Узгред: присетите се садашњих теорија које заступају Дарвин и други, о томе да је човек постао од мајмуна. Не удубљујући се ни у какве теорије Христос директно говори да у човек поред оног животињског света постоји и духовни свет. Одакле год да је човек потекао (у Библији није детаљно објашњено како га је Бог вајао од глине и узео од земље) Бог му је удахнуо живот, али лоше је то што се човек због греха поново може претворити у животињу).
Фјодор М. Достојевски
Писарева је студирала и контактирала са савременом омладином која одриче религију и машта о социјализму то јест о таквом свету у коме ће најважније бити хлеб који ће се свима делити подједнако а својине неће бити. По мом мишљењу, ти социјалисти очекују неко будуће друштвено уређење без личне одговорности, а новац воле и цене прекомерно.
Фјодор М. Достојевски, ПИСМА 1832-1881 (том III, 1874-1881, стр. 135-137), Логос – Графичар, Београд-Ужице, 2015.
