Čini mi se da se niko usrdnije ne moli Bogu pod ovim svetim svodovima negoli majke.

One se bukvalno satima ne odmiču od kivota Svetitelja. Nakvašen od suza, pod gotovo da ulegne od njihovog klečanja. Odmaknu se od kivota, verujem tek tada kada srcem i verom prime odgovor da će im molitva biti uslišena. One su veliki borci i molitvenice. Bogu i svetima prilaze slobodno, znajući da na to imaju puno duhovno pravo. Ne mole za sebe, već za one koje im je dao Bog.

I srećemo ih iz mnogih krajeva, čak i različitih vera. Prelepo ih je videti kada se nakon nekog vremena vrate da blagodare. Onda im je molitva još usrdnija i snažnija. One govore o svemu otvoreno, vuku ljude za rukav da ispričaju svoju priču. Žele i traže da posvedoče. To vredi videti i tako se projavljuje sila života i njegova pobeda.

Mnoge sam video i svaku zapamtio. I kada su dolazile, i kada su odlazile, i kada su se ponovno vraćale. Ne znam kako, ali uvek su nailazile baš na mene i ja na njih. Stari smo prijatelji. Uzmu blagoslov i zagrle me. Uvek im kažem: „Kod svetih idite, njima blagodarite.“ Znaju one to i osećaju i tako i rade. Velika je vera naših majki.

Ona nas sve štiti i čuva i od vidljivih i od nevidljivih neprijatelja. Sija na putu našeg života, vodeći nas na stazu pravu. O tome danas niko ne govori, niko ne piše, kao da se ne valja. A vredi mnogo i sija odavde do večnosti.

Kada god ste u Manastiru Tumane, obratite pažnju na molitvu majki. Odmah ćete ih prepoznati. Tiho, ne remeteći ih, budite tu u blizini, da bi i vas kosnula blagodat koja se na njih izliva. Veliko je to i uzvišeno zvanje i dar i pred Bogom i pred ljudima. Skupe su suze njihove, ali bivaju zamenjene radošću i umiljenjem. Mnogi zaborave da se vrate u Tumane da blagodare svetiteljima, majke nikada!

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime