У организацији и по позиву Савета за српски језик, а сходно Закону о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, данас је у Великој сали Народне библиотеке Србије одржан Округли сто, овога пута на тему унапређивања статуса и коришћења ћирилице у издаваштву.

Одазвао се скроман број представника издавачких кућа и институција које у опису својих делатности садрже и објављивање публикација и књига : Службени гласник, Културно просветна заједница Србије, Српска књижевна задруга, ИП Лагуна, Архив Војводине, ИП Клио… Једино је из Удружења књижевника Србије присуствовало двоје представника: Гордана Влајић, заменица председника Удружења књижевника Србије и Видак Масловарић, потпредседник овог Удружења.

Проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик, изјавио је да је циљ ове иницијативе допринос јачању јавне бриге о ћирилици у Републици Србији.

Малобројне учеснике (12 присутних) поздравио је, у име домаћина, Владимир Пиштало, директор Народне библиотеке, а након њега своја су запажања и предлоге изнели: Живорад Ајдачић, председник КПЗ Србије, Гордана Влајић, заменица председника УКС-а, Зоран Хамовић, власник Издавачког предузећа КЛИО, проф. др Милош Ковачевић, редовни професор за Савремени српски језик, Стилистику и Општу лингвистику, Душан Бабић, управник СКЗ, Милан Орлић, власник ИП Мали Немо, Видак Масловарић, потпредседник УКС-а и Милан Јовановић, уредник издања за високошколско образовање у „Службеном гласнику“.

Модератори скупа били су проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик и проф. др Зоран Аврамовић. Они су такође учествовали и у дискусији и кроз закључак истакли добронамерост и суштински јединствен став свих говорника: брига о очувању, па самим тим и ангажованијем коришћењу ћириличког писма у српском издаваштву треба да буде законски усклађена, прецизнија, применљивија и кроз инвентивнији рад на креирању нових ћириличких фонтова, кроз могуће моделе финансијских стимулација ћириличког издаваштва… Заједнички је став, такође, да латиничко писмо ни на који начин није угрожено нити ће бити „протеривано“.

– Латиница се сама чува, како комуникацијском глобализацијом, тако и незаустављивим технолошким напретком који поседује подразумевано писмо, – изјавила је Гордана Влајић, заменица председника УКС-а, осврнувши се на својеврсни вид уцене мобилних оператера у Србији који ћириличке ес-ем-ес поруке наплаћују безмало троструко скупље од оних написаних „ћелавом“ латиницом. – У рукама деце и младих, у периоду када креирају навике које ће се, самим тим што су стечене у детињству, најтеже променити – чешће су мобилни телефони и таблети, него књига. Ту је, свакако, и један од почетних корака у спашавању ћирилице: предузети неопходне мере да нас писање, конкретно – куцање српском ћирилицом кошта исто колико и писање латиницом.

Видак Масловарић, потпредседник УКС-а је изнео предлог да се за следећи скуп позову и представници министарстава културе, просвете, образовања, али и финансија, што је сугестија Милана Јовановића из „Службеног гласника“.

Такође, учесници су подржали предлог о изналажењу начина за измену Споразума потписаног 2008, са Конгресном библиотеком у Вашингтону (САД), према којем се све српске књиге штампане на латиници, и то и ретроактивно, од краја 19. века, категоризују као хрватске.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име