Испод слојева земље која је вековима покривала део између улица Влајковићеве, Косовске и садашњег Трга Николе Пашића, у паркићу код Дома Народне скупштине Србије светлост дана угледали су остаци баштине старог Рима. Археолози Музеја града су у слојевима земље која би требало да чува заоставштину с краја 16. и почетка 17. века нашли необичну римску гробницу, а недалеко од тог места и лобању за коју се претпоставља да је из четвртог века. Наша екипа затекла се јуче на овом локалитету баш када су у римској гробници ископани комади керамике, односно уломци амфоре. Према речима Милорада Игњатовића, археолога из Музеја града Београда, у овом, али у нижим слојевима земље очекује се да ће се наћи још артефаката и гробница из трећег и четвртог века. На том простору од Трга републике до Вуковог споменика некада се простирало римско гробље. Гробље је један део регистрованог археолошког налазишта „Антички Сингидунум”, највећег на тлу данашње престонице.
– На ћошку Влајковићеве и Косовске улице пре тридесетак година приликом постављања топловода нађена је највећа концентрација римских гробова. На углу ове две улице откривен је саркофаг и два скелетна гроба. Сјајан налаз је откривен на месту где грађена зграда „Борбе”. Ту је нађена зидана гробница са златним прилозима. Постоји легенда да је реч дечјим гробовима јер су били високи око 1,60 метара. То је ипак питање јер су у то време жене биле те висине. Због тих открића ми на овом простору у парку очекујемо значајне налазе – истиче Игњатовић.
У римском периоду постојала су два облика сахрањивања – кремација и сахрањивање покојника у гроб. Занимљиво да је су Римљани имали доста ритуала после сахрањивања. Сматрали су да постоје духови који спречавају душе мртвих да оду на други свет и да те душе због тога лутају по гробовима. Зато су након сахране приносили „течне жртве” и после просипања посуде у којима су те „течне жртве” биле разбијали.
– Сада истражујемо нивое земље који одговарају 16. и 17. веку, односно локацију где је била Батал џамија. Већ смо нашли неке артефакте попут сребрног новчића Леополда Петог, као и оловну пломбу којом су се некада печатиле пошиљке. У том хоризонту нашли смо и ову необичну римску гробницу каква за сада у Београду не постоји. Она се од осталих гробница из тог периода издваја по конструкцији. Има облик квадрата, озидана је каменом и са унутрашње стране премазана специјалним малтером који су Римљани користили за градњу купатила, а служи као хидроизолација. У гробници су нађене две фибуле (копча, брош) и има доста фрагмената керамике која се користила у ритуалу после сахрањивања покојника. У близини ове гробнице, односно у такозваној јами из 17. века, нашли смо и лобању са минђушицом из четвртог века. Уз њу смо нашли чешаљ. Надали смо се да ћемо наћи још нешто, али је изгледа јама из млађег периода то уништила – објашњава Игњатовић.
Истраживања на овом локалитету где би требало да буде изграђена подземна гаража за око 350 паркинг-места трају од 21. марта.
Тренутно се на том простору могу видети остаци калдрме и темеља зграда с краја 19. и почетка 20. века.
– Постоје авио-снимци овог простора још из доба немачке окупације. Ту су се, осим вишеспратне Панђелине куће која је била на углу ка Тргу Николе Пашића, налазила једноспратна здања. Она су порушена у савезничком бомбардовању 1944. године. Један ред стамбених објеката налазио се до Влајковићеве улице, а део који је сада видљив са калдрмом ближе Скупштини Србије највероватније је представљао економски прилаз тим кућама. Мислили смо да је тај део са калдрмом део унутрашњег дворишта, а сада смо на неким местима уочили пукотине. Због тога сматрамо да се испод тога налазе неоштећени подруми. Сада покушавамо да нађемо прилаз до њих – прича Игњатовић.
У ископаној земљи на простору где је била калдрма и темељи зграда археолози су нашли делове бомби, али и остатке из доба рашчишћавања паркића после Другог светског рата попут кесица америчког млека у праху. Овде је нађен и изузетно очуван луксузни тањир од јапанске керамике на коме се чак види и печат радионице.
– Нашли смо и знак са немачког аутомобила „вандерер”, који је производила фабрика чији је рад престао крајем Другог светског рата. Овај знак нас није изненадио јер је у оближњим луксузним зградама био и први салон аутомобила. Могуће да је су аутомобиле на овом простору који истражујемо чували и прали и да су те ниске зграде биле део економског простора салона. Оно што ми у документацији града имамо, где постоје и фотографије, јесте да је у Косовској улици била продавница керамичких цеви. Односно, да је читав тај блок који се није видео са трга био економске природе. Открили смо у току истраживања да је сва цигла, која је била у зидовима тих зграда, после Другог светског рата извађена. Постоји прича да је употребљена за градњу железничких станица широм Србије – каже Игњатовић.
Батал џамија највероватније била испод Народне скупштине
Још пре почетка истраживања у парку у Влајковићевој улици постојало је мишљење да ће археолози овде наћи остатке Ејнехен-бегове џамије, односно Батал џамије, како су је Београђани назвали након што је напуштена.
– За сада нисмо открили њене остатке нити делове Ејнехенове махале која се формирала уз њу. Сматрамо да се Батал џамија налазила на месту где је сада Скупштина Србије и ближе Главној пошти. Радили смо геофизичка истраживања на половини простора који ископавамо и нисмо нашли нешто што бисмо могли да вежемо за такву грађевину. На снимку георадара види се нешто што личи на групу зиданих гробница, али за сада не можемо да кажемо из ког је периода. Реч је о дубинама на 2,80 метара и 3,20 метара до којих нисмо још дошли – каже Игњатовић и истиче да им је велика подршка био професор Александар Ристић, са Факултета техничких наука у Новом Саду. Овај факултет има георадар са две антене. Једна се користи да утврди стање инсталација, а ова друга може да „сними” и веће дубине под земљом.
Политика
