То је последња и најлепша зелена оаза Београда која је станиште заштићених врста птица, шумских животиња, богата је четинарима, значајно археолошко подручје, природна баријера токсичним испарењима која прелазе Дунав из рафинерије у Панчеву, али и место за хајкинг, трчање и рекреацију Београђана.

Колумну „Дивљине Београда“ сам са разлогом отворио, мени најдражом локацијом за хајкинг у Београду, Милићевим брдом.

За оне који нису чули, или читали текст о овом прелепом месту, кога интерно зовемо „Београдска мини планина“, у питању је истурено брдо изнад Дунава, између Вишњице, Лешћа, Сланаца и Великог Села.

У кратким цртама, то је последња и најлепша зелена оаза Београда која је станиште заштићених врста птица, шумских животиња, богата је четинарима, значајно археолошко подручје, природна баријера токсичним испарењима која прелазе Дунав из рафинерије у Панчеву, али и место за хајкинг, трчање и рекреацију Београђана.

Годинама, редовно долазим овде, како због физичких припрема за планинарење, тако и због прелепе природе и несвакидашње панораме града, која се пружа са врха.

Већ пар година уназад, ово место уништавају појединци дивљом градњом. Сама обала Дунава, која се налази у подножју брда, апсолутно је уништена кућама зиданих у низу, тако да више ни игла не може да се удене. Приобаље је иначе државно земљиште, и све куће су бесправно зидане. А затим, да ствар буде гора, почели су да уништавају и брда!

Групе грађана су покренуле иницијативу да се ова пошаст заустави и овим путем се солидаришем у борби за очување ове оазе града. Грађани из Вишњице, Карабурме и Миријева, планирају акцију потписивања петиције за заустављање ширења дивље градње, за уклањање објеката и очување Милићевог брда, и целе зелене области.

Пре доста година, тражећи на мапи зелене површине око града за истраживање, а у контексту мојих десетогодишњих планинарских навика, налетео сам, између осталог и на ову „бубрежасту“ избочину, оковану брдима изнад Дунава, због којих река меандрира на том месту.

Већ при првој посети, заљубио сам се у ово место, које лети мирисе на зимзелене као на мору. Све ме је подсећало на планинарске стазе, што није случај нити са једном од сличних локација око града. Постао сам редован у посетама. Практично сам минимум једном недељно одлазио на Милићево брдо на ходање и уживање на врху брда.

Са одушевљењем и без задршке, делио сам искуства на друштвеним мрежама. Доводио сам велики број својих пријатеља, како би схватили да живе целог живота поред овог „драгуља“, а да нису били ни свесни да постоји.

С обзиром на то да имам ћерку, која данас има пет и по година и коју васпитавам да поштује природу и да у њој проводи време, почео сам и са породицом да одлазим на Милићево брдо. Ћерка Лара, је свој први хајкинг имала баш овде, и то са своје три године. Забележио сам снимком њено одушевљење када се попела на врх и препознала Дунав!

С почетка, ова брда су била без људи. Касније, на овим стазама сретао сам неке дивне људе. Неки су били спортисти, ултрамаратонци, а било је спорадично и људи са децом, студената који се преслишавају пред испит.

Мада, виђао сам и оне којима су ноге као биолошки вишак, па уништавају ове прелепе стазе вожњом квадовима и крос моторима, плашећи успут сваку птицу и остављајући за собом блатњаве бразде крампонским гумама.

Лично, Милићево брдо ми је права симулација планинарења и место на коме трчим, померајући личне рекорде. Необјашњиво је искуство када се након уживања у панорами града, у сумрак након заласка Сунца, спушташ кроз мирисну четинарску шуму, док те из крошњи прати концерт најразличитијих врста птица, а пут ти претрчи збуњена лисица.

Мом детету ће Милићево брдо бити једно од места на коме се повезује са породицом, са природом и својим градом на неки леп начин. Оваква места деци пишу прва сећања, прве мирисе, боје, контакте са оним одакле смо потекли.

Неки људи, зарад личног интереса, спремни су да укину на насилан начин, кршећи закон, свима нама право на природу, на оваква сећања, на жељу да Београд остане зелени град. Пружите подршку у очувању ове зелене локације, придружите се и одбранимо скупа Милићево брдо! Оно ће остати нама, али и генерацијама које долазе.

 

 

 

 

zeleni-kutak

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име