Ни данас не делује једноставно развести се од шпанске принцезе, а у XVI веку то је било фактички немогуће. Ипак, управо је то урадио енглески краљ Хенри VIII Тјудор, а све због ове жене – дворске даме Ане Болен.
Ана Болен била је једна од дворских дама, и као и многе од њих, повремено је добијала пажњу краља Хенрија VIII. Њена старија сестра је већ била краљева љубавница, а по неким изворима је са њим имала и дете, али је краљ убрзо изгубио интересовање за њу. Била је то лекција коју је Ана добро научила, па је одбијала краљева удварања, условивши га да ће с њим бити само као краљица.
Није заборавила да спомене да би она била та која би му родила сина кога је Хенри тако очајнички желео. Из његовог брака са тадашњом супругом – шпанском принцезом Катарином од Арагона, једино дете које је преживело била је кћерка Мери.
Временом, можда баш због тог одбијања, Ана постаје Хенријева опсесија. Познавајући краљев карактер, многи историчари тврде да је управо заљубљеност у Ану била главни разлог зашто се и упустио у авантуру развода од шпанске принцезе.
Развод на енглески начин
Ни данас не делује једноставно развести се од шпанске принцезе, али у то време, то је било немогуће. Једина особа која је могла да одобри развод брака био је Папа у Риму, коме из бројних разлога ништа слично није падало на памет.
Био је то основни, али сигурно не и једини, разлог због кога је Хенри VIII ушао у отворени сукоб са Светом столицом. Ова борба је довела до оснивања Цркве Енглеске, која је постала, и до данас остала, доминантна религијска институција у Енглеској.
Хенри VIII је укинуо Папину власт у Енглеској, јер је сматрао да монарх, који свој долазак на престо црпи из директне Божије воље, има, у свом краљевству, вишу власт од Папе.
Почетком 1533. године, 25. јануара, још и пре него што је поништен брак са Катарином, Хенри VIII је одржао тајно венчање са Аном која је носила његово дете, за које су обоје били убеђени да ће бити син. Исте године, након поништења првог брака, одржано је и велико јавно венчање у Лондону.
Реакције становништва биле су подељене, јер је Катарина уживала одређено поштовање међу обичним светом. Како је збрка око развода била повод, мада не и дефинитиван разлог, озбиљног сукоба Енглеске и Римске католичке цркве, Ана је, као искрени протестант, постала главни краљев саветник када су религијски сукоби у питању. То ју је учинило убедљиво најмоћнијом женом у краљевству.
Пад
Ускоро је дошло и прво велико разочарање. Дете које је Ана носила када се удала, била је девојчица. Мада ће та девојчица, названа Елизабета, постати једна од најважнијих владара Европе XVI века, али и Енглеске уопште, краљ је био очајан.
Да ствар буде гора, баш као и у случају њене претходнице, све Анине наредне трудноће завршиле су се побачајем или мртворођеном децом. Њена последња трудноћа, за коју се поново тврдило да је у питању син, завршила се побачајем услед стреса због краљеве повреде на јахању. Наводно је Ана тада изјавила да је “изгубила свог спасиоца“, а испоставиће се да је била у праву.
Као и у случају Катарине Арагонске, Хенри VIII је одлучио да је развод најбоље решење. Послужио се истом методом као и први пут, те је формално дошло до поништења брака.
Међутим, ту није био крај Аниним мукама.
Смрт под оштрицом мача
Два дана након развода, оптужена је за прељубу, инцест и издају, под врло сумњивим околностима, и са јако танким доказима. Ипак, било је то довољно да буде, после кратког суђења, осуђена на смрт одрубљивањем главе.
Тог 19. маја 1536. појавила се пред великом масом људи који су дошли да виде смрт дојучерашње краљице. Егзекуције су у то време биле брижљиво планиране, могло би се рећи и формализоване. Форма је налагала да осуђени одржи последњи говор.
Ана у свом говору ни једном речју није тражила милост, није напала краља, нити је указивала на своју невиност. Хвалила је краља, његову нежност и милост, и пожелела да још дуго влада. Последње што је рекла је да жели да се све помоле за њу. Клекла је, и понављала молитву све док се џелатов мач није нашао на њеном врату.
У тренуцима своје смрти, након хиљаду дана владавине, само једна ствар је Ани била важна – њена кћерка Елизабета. Знала је да би проглашавајући своју невиност и пркосећи краљу довела Елизабету у опасност, а њена безбедност и будућност је било једино што Ани је у том моменту било важно.
Била је једина особа у то време чија је егзекуција извршена мачем, а не секиром, што се сматрало “лакшом” смрћу. Била је то последња Хенријева милост, јер он је ипак био милостиви краљ…
Аутор текста: Младен Трбић
Извор: Историјски забавник
