Битисао сам пре но што се родих,
И видех земљу како гори
И крв што пљушти да пламен угаси. Визије ко у сну…
Наде наше и отровно биље,
У казанима великим врију; Смрзнуте сузе се топе кроз Кључаонице Сунца.
Тврђаве судбине около се руше. Издајник Анђео вољену земљу своју Ђаволу прода.
Узалуд са иконама и молитвама Божијем Престолу пођох;
Земља и пакао већ уговор склопише. Прочитах: Пролазници смо само. Проливам сузе од крви,
Очај других у души осећам
И срца што се грче.
С фењером у руци
Зурим да слику своју нађем
Из дана среће, пре но што се родих.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име