Познато нам је  да се у Старом завету народи који не познају Бога зову незнабошци. Тај термин је сигурно прикладнији од многобожаца, пошто се разним култовима даје онда божански епитет. Јевреји тек постају Божански народ када им се Бог открива и долазе од незнабожаца до оних који држе закон и поштују вољу Бога.

Видимо у Старом завету да се Бог открива као личност. Конкретан Бог се открива конкретном човеку. Па се открива оцу Авраму као конкретна личност. Бог је по Светом Јовану Дамаскину од људи одвојен не простором него природом, али јаз између природа превазилази само Бог као Творац ка творевини.

Затим се Бог открива Мојсију који мора да поведе народ Божији, Бог њему даје закон, да би поштовањем истог могли да спознају Бога. Опет се Бог Мојсију који је и сам конкретна личност открива као личност:

„Мојсије упита Бога: „Ако одем к Израиљцима и кажем им: ’Бог ваших отаца ме је послао к вама’, шта да им кажем ако ме упитају: ’Како му је име?’“

„Ја сам онај који јесам“ – одговори Бог Мојсију…“ 2. Мојс. 13-14

Из овога јасно видимо да Бог није нека фикција, нешто онострано или што воле да кажу наши људи „има ту нешто.“ Бог јесте, ово јесте означава егзистенцију да је Бог онај који постоји. Живи Бог, а не као многобожачка светилишта, камење, телад или нешто мртво без живота. Наш Бог јесте и не само што је жив он и даје живот. У тим незнабожачким заједницама човјек је творац Богова, а код нас Бог је творац човека.

Бог јесте сам извор живота зато што јесте живот, али не нека недефинисана сила, него конкретна личност која се јавља конкретној личности.  Бог делује, жив је у читавој историји изабраног народа, што видимо кроз Стари завет, Бог јесте оностран, али је и иманентан живио учествује у историји и ако је ван окова времена у вечности.

У Новом завету опет Христа стално питају ко је Он? И на томе они траже не само потврду да је Христос Спаситељ, исчекивани Месија него да и он као конкретна личност њих потврди.

Ми сами за себе не можемо да сведочимо како у духовном смислу тако и у правно-физичком. Немогуће је доћи на суд и сведочити у своју корист морамо да имамо некога ко ће да посведочи за нас. Управо тако је и у односу личности. Бога не може нешто смртно да сведочи, зато што га не зна, не познаје га. Зато долази Син да сведочи Бога:
„..Ако Ја свједочим сам за себе, свједочанство Моје није истинито. Други је који свједочи за Мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за Мене.“(Јов. 5:30-32)

Тако Христос сведочи за Бог и управо је зато сведочанство Његово истинито, ми не би могли да сведочимо за некога кога не познајемо, пошто Бога никад нико није видео Јединородни Син га објави. Како Бог и човек нису исте природе, то што је Христос постао Богочовек је укинуло ту баријеру између природа. Бог је постао човек да би човек постао Бог.

Видимо да је и Христос као Бог препознао човека :“Ти си Петар…“ где сведочи за њега. Како је посведочио тада за Петра у есхатону ће и за све нас, Бог да посведочи а за нас, ако нас препозна као децу своју, ако свако од нас остави лик Божији у себи, ако своју личност уподоби Христовој личности.

„Где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима. (Мт. 18, 20)“ Мора неко да посведочи за нас и ми за њега, зато Христос каже да када сведочимо једни за друге да је и Бог, ту да сведочи за нас. Јединка нема никакву тежину, зато што спасење може да долази само кроз спознају конкретних личности. Да ми сведочимо за некога и он да сведочи за нас. Да остваримо заједницу и да се остваримо кроз заједницу. Та заједница јесте Црква Божија, она јесте сведочанство нас какви јесмо и онога што требамо да будемо док тежимо ка Христу.

Човек је створен по лику Божијем, има тај делић личности Божанске у себи и ми требамо да препознамо оно Творчево у творевини. Да у сваком човеку препознамо Бога, да га не одбацимо, него да га посведочимо. Махом кроз осуду препознајемо грех, осуђујемо често и своју пројекцију личности и своје страхове у другом. Данас видимо у човеку све осим Бога. Тако се понашамо и тако се опходимо у дехуманизованом друштву без Бога, зато што га нисмо препознали.

Теолог Небојша Лазић

Чудо

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име