Време је да баците појас за спасавање… Иначе ће светом завладати лицемерни, зли, изопачени, ружни… Кловнови и пластичне лутке… Зар такво друштво желимо за себе? Домановићево „Мртво море”… Неке нове идоле – Миљане, Кије, Надице, Луне…

Распустили су се и школарци и телевизијанци… Неки су матурирали, а неки пали на поправни… Да ли ће у августу научити лекцију и припремити се за нову школску годину, али и нову телевизијску сезону? Да ли ће ђаци схватити да се без знања и школе не може и да је то једино богатство које им нико не може одузети? Или ће прихватити оне лекције које им пласира телевизија – да је живот естрада, да је све ријалити, да су свађе, псовке и повишен тон једина могућа комуникација, да је најважније да буду „лепи”, неприродни, да правопис, правилан изговор, лепи манири, васпитање и образовање и нису толико важни колико силикони… Да не треба улагати у образовање, већ у естетског хирурга јер је то улазница за мали екран и карта за бољи живот?

Да ли ће телевизије научити и напокон схватити – да је време да се врате правим вредностима, паметним људима… јер су ту негде, загубљени, не чују се и не виде… А има их! Откад су нам пристојни марљиви људи постали незанимљиви? Осветлите их, уперите камере ка њима… Време је за неки нови, лепши септембар… за ауторске емисије, лепе, разговетне мисли, реченице, поуке и поруке… За лепе људе, лепе изнутра… Природних коса, обрва, трепавица, груди… Природног понашања и здраве памети. Време је за неке младе људе којима треба да дамо шансу…

Телевизијо, ако то не научиш у августу, на поправном, начисто ћемо пропасти, потонути, отићи у неповрат… Време је да баците појас за спасавање…  Иначе ће светом завладати лицемерни, зли, изопачени, ружни… Кловнови и пластичне лутке… Зар такво друштво желимо за себе? Домановићево „Мртво море”… Неке нове идоле – Миљане, Кије, Надице, Луне…

Постаћемо роботи попут ових нових телевизора који су нам се уселили у домове, без миљеа, без живота, који дају само добру слику, али не и садржај. Око којих се више не окупљамо породично, већ се и пред телевизором и око телевизије свађамо, несвесни да смо се претворили у актере са малих екрана. Колику ћемо цену платити због бахатости уредника, неинвентивности телевизијских радника и „млаћења пара” науштрб духовности и унутарње лепоте?

Ђаци и телевизијанци, време је за поправни… вратите се у школске клупе да се присетите Тесле, Пупина, Десанке… Да се присетите Миће Орловића, Оливера Млакара, Душке Калањ… свих тих господствених људи… Где су нестали фини људи и грађански манири са наших телевизија… где нестадоше миран тон, хармонија? Време је да учинимо овај свет лепшим и да га оплеменимо… Да укинемо буку… Да протерамо необразоване… да нам не би матуранткиње изгледале као да су управо изашле из „Задруге”, да не певају „Махерку”, „Иде гас, возим црни BMW”, да деца не гледају „Игру судбине” и алапаче и свађалице, већ програм прилагођен њиховом узрасту… Да се о неким важним темама не обавештавају преко Тик Тока … Да не опонашају звездe ТВ сапуница и ријалити емисија које се емитују у време када се некад приказивао цртани филм за лаку ноћ… Имају ли млади уопште алтернативу? Имају ли ТВ програм за свој узраст, програм који ће бити пристојан, који ће их заинтригирати на леп, племенит, атрактиван начин, који ће их подстаћи да размишљају, да воле, а не да мрзе, да шире видике и пријатељства, да уче, а не да маштају о учешћу у ријалитијима?

Телевизије, заправо, поручујем вам – ипак, останите на распусту! Можда је тако и боље… Нећете нам недостајати… Нека прашина падне на наше танке, сасвим танке и испразне екране… Некада тишина јако лепо звучи. Ћутање је ипак злато. Ако већ немате шта да кажете, ућутите… Отворите уџбенике и учите изнова како то програм треба да изгледа… Заједно са онима који су ове године књигу заборавили. Заједно у клупе са овима што су на матурским прославама палили бакље и на мајицама исписали – „Књига је светиња, зато је нисмо ни пипнули!”

Можете ли им показати да није тако!

 

Исидора Масниковић

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име