Последњим дахом твоје име шапутаћу, Господе.
Док разум и глас будем имала,
трепериће искра у срцу мом.
Подај ми Господе!
Нек тело моје трулежно страда,
дај да душа моја, Господе, ходи ка теби.
О, драги мој, љубљени, свеприсутни, Господе,
хвала ти што си ме створио, хвала што чујеш вапај моје душе за Тобом!
Док рука пише теби, очи се сузама пуне.
А сећам се, Господе ко руку ову водио је у младости,
сећам се ко ум мој запосео је…
И док као младо биће стајах на прозору спремна да скочим у амбис,
Хвала ти, Господе што си се пројавио кроз папагаја
који ме је својом песмом отргао, пренуо из лудила.
Хвала ти што ме ниси напустио,
Хвала што си ме као некрштено биће призвао у храм, где дођох, а ништа не знах.
Ал осетих Господе, осетих свуприсутност твоју.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име