Не!
Немој срце, куда си пошло?
Зар опет да даш?
Зар опет да верујеш
Да се надаш и сневаш?
Ал`
Каква је то светлост
што у тмини душе моје
прети да продре и залечи ме?
Какав је то човек
Што у мору неистине
Доноси реч тако јаку?
Еј, срце!
Да л` он је тај човек што чекаш га и надаш му се?
Да л` он је тај што обећава, нуди, а не заводи?
Да л` он је тај што у тишини ти говори више од хиљаду речи?
Срце, препознај га, не спавај!
Видиш ли да он је Светлост, Истина и Живот,
Да њега чекаш и надаш се.
Зато, срце!
Крени!
Иди!
Пожури!
Господ те чека!
