У православној служби крштења кандидат (или кум) се пита: „Да ли се сједињујеш са Христом?“

Питање се поставља три пута, а касније се поново поставља у прошлом времену: „Јеси ли се сјединио са Христом?“

Из дијалога и самих молитава службе крштења јасно је да ово питање улази у срж црквеног схватања крштења.

Заиста, крштење је само почетак.

Могло би се рећи да је сав наш живот у Христу питање сједињења.

„Да ли се сједињујем са Христом?“ Ово схватање је било од великог значаја у мом животу као православног хришћанина и свакако је играло улогу у процесу мог обраћења. Јер када смо сједињени са Христом, то није нешто што се дешава ван Цркве, већ у, кроз и са Црквом, Духом Светим.

То је један од разлога што ме интересује Еклисиологија (наука о Цркви). Јер, Црква није нешто одвојено од доктрине. Исправно, Црква је оно на шта доктрина „личи“, ако смем да будем тако храбар.

Све што нам је Христос дао у својој смрти и васкрсењу је за наше сједињење са Њим. У својој посланици Ефесцима, свети Павле сумира ово говорећи:

Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапријед одреди у Њему,

За остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему

(1:9-10).

Не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате,

И просвијетљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе насљеђа његова у светима,

И каква је неизмјерна величина силе његове на нама који вјерујемо по дјејству силне моћи његове, Коју учини у Христу васкрсавши га из мртвих, и посади себи с десне стране на небесима, Изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога имена што се може назвати, не само у овоме вијеку, него и у будућем;

И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, Која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему.

(1,16-23).

Заједница са Христом о којој говори свети Павле није ништа друго до Црква која је тело Христово.

Ми смо крштени „у Његово тело“ и цео наш живот као хришћана живимо у Његовом телу.

Црква није другостепена у односу на Христову намеру, нити је пуко удружење верника, већ је та сама тајна сједињења са Богом које је Његова промисао за све.

У мом сопственом ходочашћу, разумевање суштинског карактера Цркве било је прекретница – признање да је Црква озбиљно питање, а не само тачка хришћанске удобности.

Ако је Божија сврха сабирање свих ствари у једно, онда је то сабрање сама Црква. Сазнање о томе није почело да одговара на сва моја питања, али је почело да поставља моја питања.

Где је Црква?

Како је Црква?

Какав је мој однос према Цркви?

Свети апостол Павле у истом одломку у Ефесцима признаје да оно што сада знамо о Цркви још није оно што ће бити.

Он каже да ми:

бисте запечаћени обећаним Духом Светим, Који је залог насљедства нашега, за искупљење тековине, на похвалу славе његове

То није нешто савршено што тражимо, нити нешто савршено што би требало да покушамо да створимо.

То је нова творевина Божија, запечаћена Духом, до времена за пуноћу нашег наслеђа.

На дневном нивоу, питање: „Да ли се сједињујете са Христом?“ остаје најбоље самоиспитивање за које знам.

То ме подсећа на једину сврху сваке моје акције.

Све што треба да урадим је да се сјединим са Христом.

Било да је то љубав према ближњем или непријатељу, молитва, учење, пост – све то – треба да ме сједини са Христом.

Дај нам Боже да упознамо виђење којем учи Свети апостол Павле у својој Посланици Ефесцима и да се сјединимо са Христом.

Отац Стивен Фримен

ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/glory2godforallthings/2006/11/13/do-you-unite-yourself-to-christ/

ПРЕВОД: Давор Сантрач

Објављено: 28.12.2022.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име