Питам себе како могу да применим Христове речи које је записао јеванђелист Лука: „Ако ко дође к мени, а није му мрзак његов отац и мајка и жена и браћа и сестре па и сопствени живот, не може да буде мој ученик.“
Тај захтев ме наводи да истину потражим у метафизици. Метафизика ми говори о значењу тајанства иза физике. То значи да се безусловно предам тајанственом ходу који пулсира Христовим призивом који је потпуно изнад категорије овог света.
Надвирујући се над тајном литургије учешћем желим да ми се деси освећење срца које се причешћује Духом Божијим унутар тајанства моје душе. То созерцање је скривени кутак унутар мог срца као што у мојој вери постоји скривени кутак где откривам Духа Божијег. Созерцање је зрење, виђење и мотрење. Таквим откривањем назирем шта значе Христове речи: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.“
Такво стање тражи од мене очишћење од наноса мојих грешака што личи на блаженство о коме сам читао у духовним књигама које говоре о ослобађању од страдајуће страсти. Тада молитву приносим Богу оприсутњавајући дешавање у педесетом псалму: „срце ми чисто саздај Боже и дух прав обнови у мени.“ Тако продирање Духа Божијег у моје срце називамо благодат. То продирање може да буде веома бурно јер покреће зарђале везе моје личности са духом. Долазак Божији на позорницу мог живота може бити пропраћен буром али најчешће је тих и неприматан поветарац.
