Сигуран сам да Бог нема потребе низачим и Он је непремостиво удаљен од мог разумевања. Једино што могу да разумем да се радује својом љубављу, када поштује човека пошто у њему препозна слику, образ и обличје ствараоца.
Тада у њему открије тајну мапу којом га је изнедрио из небића у биће овог борбеног постојања.Потребом за истином тражи од човека да карикатуру преобрази у слику, а образом да се покрене обличје по коме је створен.
Тај човек почиње да живи хришћански и за њега је атеизам нула. Унакажен Христов лик открива у онима који за темеље својих проповеди имају ломачу, инквизицију и сладуњавост скупова који својом гордошћу хоће да достигну висину Христових беседа.
Достојевски каже да је човек почео да се одриче Христа оног момента када је почео да верује да се Црква не може одржати на земљи без светске државе.
Светска држава има мач и новац у темељима свог бића.
Кнез Мишкин у роману „Идиот“, нас пита:
„Па зар то није антихристова наука, зар је могуће да се из те науке не роди атеизам“.
