Моје кретање је природно кретање и осцилација. Јер оно што сада сматрам за непроменљиву истину уствари је позив на кретање према икони логоса који је сада уткан у свако постојање које је овде и сада. У његовом печату откривам пропусницу за сутрашњост која ће прошлост надоградити и увести у будућност помоћу смисла. Помињањем пуноће смисла, та пуноћа, тај смисао је слика оног логоса који је сада само икона. Логос који је у свему присутан и који је изнад садашњости и будућности, изнад иконе и истине је смисао Сведржитеља који делује таквом снагом да се у њему све сабира.

Силом смисла и деловањем покајања ја у мојој унутрашњости зачињем слово Божије то јест логос. Покајање добија снагу и силу делатним преумљењем и тада моје унутрашње биће заигра од радости. Слично онако као што је Јован Крститељ у утроби заиграо од радости при сусрету Јелисавете и Марије. Две мајке које ће својом бременитошћу показати пут спасења од пропасти овог света који у себи садржи печат грешке и недоследности.

Постао сам свестан потребе укључивања у спасење. Уписавши Теолошки факултет срео сам се са појмом апофатике који има тајанствено значење и говори нам шта Бог није. Тако сам сазнао да је Он несместив, невидљив, бесконачан, нема ограничења, несхватљив логиком овог мог света који је уоквирен испресецаним, разним границама. Катафатиком кажемо шта јесте и можемо га разумети унутар граница, али истина је у апофатици која превазилази границе. Целина смисла апофатике коју могу да разумем, схватам само зато што је то поље духа које је неухватљиво.

Сада када сам спознао такав начин живота, неопходно ми је да превазиђем икс и окс једначину и мој живот слободом изместим из икс, окс кутије, кретањем према свепрожимајућем смислу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име