Ево чуј ме опет. Постави чврст темељ. Сагради прекрасан замак на небесима. Очисти унутрашњост зделе, као што нас је Господ поучио, како би она и споља била чиста. Свешто се чини због тела је лишће које украшава само спољашњег човека.И то је добро и лепо. Али све што сам ти раније писао то очишћује унутарњег човека.То ће отворити очи душе. Тиме ће се очистити срце да би у онај дан видело Господа.Према томе, без умног делања (διανοητική εργασία) ни оно спољашње делаље нећедонети велику корист.Ако не видиш сузе које теку при сваком спомињању Бога, болујеш од незнања, из којегаће се родити гордост и отврдлост срца.Нека, дакле, смиреноумље буде одежда сваком твом делању и као сунђер за братство,која ће избрисати сваки прекор и понижење. Не напајај своју душу чашћу и похваламанего прекорима и понижењима, чак и онда када си недужан.Никада не тражи да покажеш правду, јер ћеш се тада наћи неправедан. Напротив,научи се да одважно подносиш искушења, ма шта да Господ допусти. Без многогправдања и реци само: “Благослови”, па чак и ако ниси погрешио покај се као да јеси.Учини то са убеђеношћу у души. Не тек тако спољашње признајући кривицу да би техвалили, него унутра осуди самог себе.У времену тескобе (жалости, невоље) не тражи људску утеху, да би те утешио Бог.Опраштање онима који су погрешили јесте мост преко којега сви морамо прећи. Акоим не опростиш, срушићеш мост преко којега треба да пређеш. Добрим и богоугоднимделима буди образац добра и узор другима, и не жели да свакога надмудриш речима.Немој мислити да ћеш се успокојити ако, говорећи, будеш тражио правду. Правда јеодважно суочавање са искушењима која долазе, како би из њих изашао као победник,без обзира да лисикрив илине.Ако упиташ: “али зашто”, супротстављаш се Богу који је и послао невољу због твоје острашћености. Бог нас кажњава да бисмо достиглибестрашће (απάθεια). Ако то не подносиш, онда уистину ратујеш са Богом.Пишеш ми о гневу у срцу безумника. Гнев је, сам по себи, природан. Као нерви што су у телу тако је и гнев нерв душе. И треба свако да га користи против демона, јеретика ионих који нас ометају на путу Божијем. Међутим, ако се разгневиш на своју једнодушнубраћу или се пак разбесниш па уништиш дело својих руку, знај да болујеш одпразнославља и и да злоуштребљаваш нерв душе. Од ове страсти избавићеш се љубављупрема свима и истинским смиреноумљем.Када, дакле, дође гнев, чврсто затвори своја уста и не разговарај са оним који тепроклиње, срамоти, осуђује или вређа без икаквог разлога.Та змија ће се тада превијати унутар твог срца, подићи ће се до грла и, пошто јој недаш да изађе, удавиће се и угушити. Када се то понови неколико пута, ослабиће исасвим ишчезнути.Будући да је човек створен као разуман и кротак, много лакше ће се поправитиљубављу и кротошћу него гневом и јарошћу.А и ово сам открио после многих и темељних испитивања, да човека можеш учинитикротким добротом и љубављу. И ако је неко доброг настројења, лако ћеш га уразумити и учинити ангелом Божијим.Ово бих желео да кажем и теби и свима осталима: никада не покушавајте дапоправите један другог гневом, јер искушење нећеш уклонити искушењем, негосмиреноумљем и искреном љубављу. Када видиш да се појавио гнев, за тренутак одложипоправљање. Када пак запазиш да је гнев прошао, а мир се вратио и да бестраснорасуђујеш, тада говори оно што је од користи.Никада нисам видео да је неко био поправљен гневом него увек љубављу. И тада ћетакав бити спреман чак и на жртву. И тако и радите. Узми као пример самога себе. Штате чини кротким, погрда или љубав?Зар те нису задивиле речи оног светитеља, забележене уСТАРЕЧНИКУ , а које кажу дагневан и срдит човек неће ући у Царство небеско, чак и ако васкрсава мртве?Кажеш да уважаваш моје речи. Према томе, испитај да ли је истина ово што типишем. И угуши страст, када она дође да угуши тебе. Држи змију затворену унутра и једном, и други пут, и много пута, и истог тренутка ћеш наћи пут радости и победе. Утом часу ће дејствовати и молитве које творим због тебе. Када буде побеђена мајка,ослабиће и читаво мноштво кћери, рођених из гнева, јер су главне страсти, из којих серађају све остале, гнев и похота.Према томе, свим својим силама гуши гнев када се појави и видећеш да ће следећегпута бити знатно слабији. Поново га удари и одсеци му главу кад год видиш да сеподиже. Убрзо ће се расцветати плод безметежности (непомућеност, ή αταραξία) идуготрпељивости (μακροθυμία). Одатле ће се појавити мир и благодат (ειρήνη καί χάρις),за којима ће следити и сва остала добра. Друга мајка је похота, која такође може да обори коњаника /тј. ум/ (в. 2.Мојс. 15;1).Када се уздржање примени на све, када нема сувишног вештаства, неће бити нипреобиља крви. Када пак нема тог преобиља, плот не може да обори човека, иако војујеса њим.Зато одупири се противречећи помислима. Не дозволи помислима да продру исупротстави им се молитвом. Борисе са њима одважно а не тромо, и помисли ће истогтренутка бити парализоване. Ако будеш тако поступао, расцветаће се цвет чистоте инепорочности, а твоја душа ће се радовати неизрецивом радошћу, будући уверена да ти је припремљено место починка. На тај начин ћеш парализовати злобу ових страсти, каои злобу свих њихових кћери.
Послушај о нечему што ми се догодило. Управо сам добио твоје писмо и прочитао шта у њему пише. Радује ме што си доброг здравља, али ме жалосте твоје невоље.То, што ти пишеш, чедо моје, дешава ти се стога што ниси трпељив. Ти, чедо моје,трагаш за Хрисгом, чезнеш да ступиш у Небески Град. За то се моли твој старац, за то се моле оци, за то се и ја, јадни, молим међу овим стенама. Господ нас је све чуо и, желећида сломи гордост твоје душе, да смири и порази твој гнев, јаросг, раздражљивост иегоизам, Он ти је послао једну малу буву – ово мало искушење – да би те уједала и да би титрпео, да би ти досађивала и да би ти постао дуготрпељив. Да би мало-помало умириогнев, јаросг и пометњу. Послао ти је да научиш да сузбијаш искушења унутра и недозволиш да ти опака реч изађе. А онда, када се сила сатанина угуши изнутра једном,двапут и много пута, она одступа од човека, осгављајући га кротког и спокојног као јагње.Послушај о нечему што ми се догодило. Када сам био у свету нисам се плашио нихиљаде људи. Имао сам лавље срце, али из љубави Христове постао сам као леш. Ако биходлучио да пишем о ономе, шта сам свакодневно подносио због страсти гнева, морао бихда напишем читаву књигу. Будући да је Бог желело да ме од ње ослободи, свакодневно ми је слао оно, што је у том тренутку било најкорисније, па су ми људи неправеднодосађивали, вређали ме и искушавали. Али то није било обично искушавање него умалода ме нагнају да постанем убица. Али сам трпео и крајњим трпљењем гушио сатану усеби, тако да сам се најзад ослободио зла.Кушач је своја најфинија лукавства сачувао за једну тешку зиму, будући да он зна какода искушава и да Бог допушта да човек буде испитан. Учинио је три или четири покушајада ме искуша, али је увидео да су његови напади били узалудни. Тада се неочекивано кроз врата пробио налет ветра тако да је подигао увис кров са свим подупирачима и сакамењем тешким хиљадама ока. Летео је кроз ваздух као да је авион и био бачен у снег,насупрот стенама. Након тога, остали смо под ведрим небом и у снегу.И ако бих ти побројао све видове искушења, које сам доживео то би ти сигурнонашкодило јер би почео да осуђујеш виновнике. У сваком случају, ако претрпиш својаискушења, задобићеш благодат која ће бити сразмерна тим искушењима и коју нећешмоћи да измериш. Зато не мисли да ако утекнеш од једног, неће доћи друго искушење. Оно ће сигурно доћи. И, ако се у њему не покажеш мужествен, такав ћеш бити и у другим искушењима. Јер кушач је у нама самима. Зар га не видиш, чедо моје? Погледај га! Он се од пупка на стомаку уздиже ка срцу и распаљује га, а затим загрева крв и успиње се ка грлу. Удара углаву. Помрачује ум. Као чвор стоји у грлу, спречава и само дисање и гуши човека. Онај ко изазива искушење може бити рђав човек, али чешће га сам кушач подстиче дате узнемирује и да изазива пометњу. Међутим, Господ му то допушта, да би тисвакодневно постајао све искуснији и достигао бестрашће. Када си спреман и очекујеш га,не збуњујеш се и не узнемирујеш, и успеваш да владаш собом.Пишеш ми да би издржао и хиљаде искушења као што је ово, када би знао да ћешпримити благодат. А откуда знаш да, ако га претрпиш, нећеш примити благодат? И теби и осталој сабраћи кажем да не постоји други, краћи пут од трпљења искушења која дођу,без обзира како су дошла. Трпљење сведочи о човековом душевном стању и о благодатикоју он поседује. Како ваш старац трпи све вас? Тако што поседује трпљење (υπομονή). Τοсведочи да он поседује благодат и да поседује врлину.Врлина нема звоно да је препознаш када зазвони. Звоно врлине је издржљивост,дуготрпељивости и трпљење. То су украси монаха, и сваког хришћанина.Када подвижник унапред зна за вишњу награду и за благодат коју ће добити одГоспода, у стању је све да претрпи. Погледај како је старац том вашем брату, као јаком,одредио да подноси и трпи ђавоиманога. Теби је, као слабом, доделио тај сићушни трн.Ти пак испољи трпљење, да би био у стању да поднесеш ђавоиманога. Да можеш да гатрпиш, да му служиш и да будеш стрпљив са њим. Како велика врлина! Да ли знаш штазначи подносити и трпети с ума сишавшег? Једном је код нас дошао неки с ума сишавши, а ја нисам имао срца да га отерам. Свудасу га избацивали. Оставио сам га да би могао мало да се одмори и да би му се загрејалосрце, јер је и он људско биће. Шта се затим догодило? Наложио сам му да се придржаванајстрожег поста, сагласно речима Господњим, по којима се ОВАЈ РОД НИЧИМ НЕ МОЖЕИСТЕРАТИ ОСИМ МОЛИТВОМ И ПОСТОМ (в. Мт. 17;21). Једнога дана, кад смо сви били напољу, он је закључао сва врата и прозоре на келијамаи оставио нас напољу. Није отворио ни после много наговарања. Најзад смо пронашлишрафцигер, отворили шарке и ушли. Он је тек тада изашао напоље.“Еј, бре”, рекао сам му, “што си се закључао, а нас оставио напољу?”“Зато”, одговорио је, “што је унутра било лука и кромпира. Желео сам да се само јаподвизавам и да једем лук и кромпир! ”Ускоро му је било боље, али је отишао и демони су га поново обузели. Долазио је још три пута и чим би прездравио одлазио је од нас, али би поново губио разум и демони бига надвладали. Сада је у болници.Што се тебе тиче, потруди се да не презреш никога од ових понижених и болесних усвету. Твоје потцењивање и вређање неће се зауставити на овим несрећницима, него ће секроз њих узнети до лица (πρόσωπον) Створитеља и Саздатеља, будући да и они у себиносе Његов образ (είκών). Много ћеш се зачудити у онај дан, ако видиш да Свети ДухБожији много више обитава у њима него у твом сопственом срцу.Што се мене тиче, ја сам готово увек болестан. Сличан сам одузетом, и ни десет коракане могу да начиним.Услед тога и свега осгалог ја сам се већ сада претворио у леш. Најусрдније вас молим дасе молите за мене, јер постоји много душа које траже помоћ од мене.И верујте ми, оци и браћо, да са сваком душом којој помажем, и ја преживљавам биткукоју она води.Због тога је и ваш старац стално болестан. Он је ослабио од умне пренапрегнутости иискушења која подноси због свих вас. И зато, чедо моје не понављај то што ти ђавоговори: Да је старац, изгледа равнодушан према теби и не види твој труд и потребу. Какоможе да буде равнодушан када због свих вас страда?Буди опрезан! Одбаци ту помисао и буди трпељив, како би Бог видео твоју намеру иолакшао ти труд. Прихвати искушења и немој кривити овога или онога. Јер, ако не поднесеш искушење које нам је Господ послао и ако окривимо друге, онда ће нас Он Самбичевати, што је неупоредиво страшније и суровије, јер нас нико од људи не можеказнити онако, како нас може казнити Свемоћни (Παντοδύναμος). Према томе, чедо моје, ПРИМИТЕ ВАСПИТНО КАРАЊЕ ДА СЕ Г ОСПОД СВИХ НЕ БИ РАЗг НЕВИО (в. Пс. 2;12). Љубите Његову вољу и све што вас снађе прихватите као свој сопствени дуг, да вас Бог не бипредао одушности и хули.Када поново погрешиш и паднеш, ти се поново покај. Не очајавај, него пронађи у себиодважност и наду. Кажи: “Опрости ми, Христе мој, опет се кајем!” Не говори: “За мене јеприпремљен гнев Божији. Зар то није грехота? Па ми смо само људи!”Не негодуј на браћу. Поднеси њихове погрешке, да би и они могли поднети твоје.Љуби их да би и они тебе љубили и трпи их да би и они тебе трпели. Постани добар исви ће ирема теби бити добри. Надвладај своје страсти и видећеш да ће многи пазити несамо на твоје речи него и на трептај ока.Што се тиче послушања о којима говориш, ако их је много и не можеш све да стигнеши то те смућује, ја ћу исто замолити твог старца да ти их олакша, да их не би извршаваоса роптањем.А што се тиче других ствари о којима ми пишеш, очигледно да је у теби још многосујете. Постани леш да би сви газили по теби. Постани земља. Туци, ударај и омрзнисамога себе као најљућег непријатеља. Пуном мржњом омрзни самога себе. Ако ти непоразиш своје зло, оно ће поразити тебе. Буди одважан, не сажаљевај себе! БлагодаћуБожијом, ја те држим. Али те подсећам и на реч светих Отаца која каже: “Ако непролијеш крв, нећеш примити Духа.”Не сматрај себе човеком ако ниси задобио благодат. Ако немамо благодати, ми људисмо се узалудно рађали на свет.Колико нам се овде душа очисти и просветли, толико ће тамо ближе и јасније видетиХриста и наслађиваће се Његовим миомирисом, ликујући и радујући се више него ико. Према томе, не сматрај себе човеком ако ниси задобио благодат.