Смирење је мисао и убеђење од срца да смо грешнији од свих људи и најнедостојнији Божје милости. Ружење самог себе не значи да имамо истинско смирење. Истинско смирење јесте када нас неко јавно понижава и вређа, а ми то истрпимо и кажемо: “Бог је наредио брату да ме понизи због многих мојих грехова.”
О смирењу
“Оче Пајсије, шта је то смирење?” упиташе га једном неки његови ученици.
Смирење је мисао и убеђење од срца да смо грешнији од свих људи и најнедостојнији Божје милости. Ружење самог себе не значи да имамо истинско смирење. Истинско смирење јесте када нас неко јавно понижава и вређа, а ми то истрпимо и кажемо: “Бог је наредио брату да ме понизи због многих мојих грехова.” Требало би све да прихватамо као Божју заповест. Када вас неко понизи, реците да му је Бог тако заповедио. Када неко узме нешто ваше, Бог му је заповедио да то узме, како би од вас начинио монаха. Када вас уклони са високе позиције, Бог вам је променио место да бисте изменили своје страсти и лоше навике. Ово је истинско смирење.
А гордост јесте када се уздамо у себе, у свој ум, своју снагу, када мислимо за себе да смо способнији од другог, бољи, лепши, врлији и угоднији Богу.
То значи да нас је ругоба греха гордости победила, од кога нек нас Бог, који се понизио ради нашег спасења, сачува. Понизимо се браћо, зато што гордог човека Бог не може да спаси. Оплакујмо своје грехе овде, да бисмо се заувек радовала у следећем животу, јер када будемо напустили овај свет сви ће нас заборавити. Положимо своју наду, не у човека, но само у Бога. Људи су промениви. Данас ти даје, а сутра ти тражи. Данас те хвали, а сутра те куди. Положимо своју наду на Божју милост и никада нећемо скренути са пута.
— Неки мирјанин упита старца да му каже реч спасења, а он му рече: „Брате често пута су животиње мудрије од људи. Научимо се послушности и стрпљењу од волова, и благости од јагњади, уређености и марљивости од мрава и пчела. Животну лекцију можемо да научимо од сваке животиње.“
Старац је такође додао: “Најбоље је за човека да постане глинена посуда која ће бити од користи сваком човеку и за све врсте послова, хране и воде, и тако даље. Златни сасуди се стављају у сефове и закључавају у витрине. Ретко се користе због страха од лопова, можда једном годишње. Глинени суд се користи свакодневно и од користи је човеку. Исто је и са смиреним човеком који не тражи почасти и положај. Он остаје неважан чак и када се нађе међу људима нижег положаја, али он извлачи корист од тога, даје савете, и помаже свима, и сви га траже и радују се са њим. Смирење је велики дар монасима и свим Хришћанима!”
О абортусу
— Извесна жена која није желела много деце отишла је старцу и тражила савет шта да ради. Он јој је рекао: „Ако избегаваш да родиш децу, избегаваш спасење. Једно дете није довољно, јер га можеш изгубити. Здравије је имати више деце у дому, од једног или два зато што таква деца често буду размажена и болешљива. Ту се испуњава реч Господња: „Који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети (Друга Коринћанима, 9.6).
Скоро ми је на исповест дошла нека старица а ја сам је питао: „Сестро, колико деце имаш?” “Оче, родила сам осамнаесторо! Бог је узео осморо кад су били мали, а осталих десет су виђенији људи у селу!” Опет, друга једна жена је дошла издалека и њу сам питао: “Колико деце имаш Хришћанко моја?” “Ниједно, Оче.” “А колико си абортуса до сада имала?” “Оче, имала сам четрдесет абортуса.” “Иди и исповеди се епископу, дете моје, и покај се док још имаш времена, зато што је страшан Божји суд!” Најтежи грех, после одбацивања вере, јесте убијање беба абортусима. Ова два греха на људе брзо доносе Божји гнев и казну.
— Коју епитимију дајете онима који су имали абортусе? Казна за абортус и убиство уопште јесте кајање до краја живота. Епитимија се састоји од свакодневних великих поклона, поста до увече сваке среде и петка, потпуно нечињење овог греха у будућности, и да жена наместо убијене деце роди другу децу и крсти их. У таквим случајевима женама се такође забрањује причешће на седам година, осим у случају када је жена трудна, када може да прими причешће као посебно снисхођење.
— Неки Хришћани упиташе старца: ‘’Шта се дешава са душама деце која су убијена абортусима?’’, а он им је одговорио са уздахом: „Верујем да су та деца мученици. Она ће испунити број мученика у последњим временима, као што се каже у Апокалипси. Страдавши кроз абортус, они се крштавају у крви, али Црква их не спомиње у својим молитвама зато да се абортуси не би поспешивали, који су за родитеље, исто што и чин детеубиства.
Савети у тузи
— Неки Хришћанин, који је био тужан, упитао је старца за реч утехе, а он му је одговорио: „Слушај брате. Без искушења и туговања не можемо да се спасимо. Али не треба да се бринемо, нити да слабимо у вери, зато што ђаво сада свирепије напада људе, него што је то раније чинио, зато што зна да је још мало преостало времена његовој власти над савременим светом. Молимо се Богу, трпимо и сећајмо се речи Господа који је рекао да ће бити са нама до краја векова. Не бисмо смели да очајавамо када се нађемо у искушењима, зато што нас Он не оставља.
У време пророка Илије Тесвићанина, када је Бог имао 7000 од свог изабраног народа који своја колена нису приклонили Ваалу, тако и данас Господ још увек показује милост многим одабраним Хришћанима чврсте вере, који колена своје душе нису приклонили у службу страстима. Бог има своје праведнике, у селима и градовима, који Га прослављају даноноћно, који живе у девствености и трезвеноумљу, који указују самилост сиромашнима и удовицама. Али само Бог зна ко су они.
— Како да помиримо људе који су у свађи? Прво треба да се помолимо за њих. А потом би требало да им кажемо да хитно оду код свог духовника и исповеде се, и требало би да их посаветујемо речима из Евангелија да се помире како је Господ рекао: „Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим назвати (Матеј 5.9). Колико је до нас, треба да се трудимо да будемо у миру, зато што смо синови Божји и да у себи носимо мир Духа Светога. Они који се нису измирили не смеју да се причесте. Ако један од њих умре неизмирен са својим непријатељем, тада живи треба на његов гроб да одлазе четрдесет дана и моле га да опрости. Наравно ова ствар је врло тешка. Али ми захтевамо од живог да учини метанију оном мртвом са којим се свађао за његовог живота, и надамо се у милост Божју да ће им опростити.
hronograf