Из пркоса смо и даље
остали деца
када смо кренули
да градимо своју будућност
уместо жутог месеца
савијали смо траву
на мрачним улицама.
Болеле су нас зимске ноћи
стари фијакер изнад града
лифтови у којима петарда
страда, разне зезалице
у дочеку Нове код “Коња”.
Ми путници са туђих
потамнелих звезда.
ми деца Младенаца,
синови ратника и потомака
који се крсте православно,
на десну страну.
Ми -вечита деца…
Из ината што не волимо
све оно што нам присвојише
и од блата направише утеху.
Да гледамо туђина из прикрајка
шетамо колонама нових нада.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име