Знам да ме имаш
И носиш у наручје
Летњег капута
Када плодова вода
Препозна месец
У мајчиној утроби.
Не шалиш се вечерас
Заспала си у кревету
Месечеве сенке
Огрнута најлепшим одсјајем
Концем небоплаве чипке
У везу магичне гугутке.
Без тебе сам мртав човек
Што лута сам пространствима
Везан пупчаном врпцом мајке
Загризао сам љубавну удицу
И мислим да си слична Метеору
У киши под плаштом звезда.
Изроњена сузом девичанске љубави
Полипи у телу чудне ствари рађају
У невиности болесничког кревета
Овај свет је љубав из строгог нехата.
