Једном приликом слете летећи носорог на мој длан. Био је чудан. Без рога на носу и није био глуп. Кад сам узео своју бурму између кажипрста и палца, он је одмах схватио. Скочио је кроз њега на воденични точак, који га је самлео. Добио сам џак зеленог брашна, које сам однео свом сину вегану.
Рекао сам му: То је брашно од великог зеленог скакавца који је, у ствари, летећа биљка. Умеси велику погачу, као што је ливада на којој пасе носорог, који не постоји. Јер, та ливада је мој длан, на којем је остала сетна виолина која чека да поједеш погачу, постанеш летећа биљка и дођеш по њу. Онда ћеш свирати Вивалдија – ливалдија носорогу који није глуп …
Нећу рећи сину да сам га слагао за зелено брашно. Јер, ја сам наркоман који има малу трговину здраве хране и повремено има потребу да нешто прода како би код другог трговца здравом храном и веселим сновима добио шаку траве у длан са којег ће он за ту малу услугу узети носорога, без рога, који није глуп…
nekazano.me
