Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар је служио 6. децембра 2024. године, на дан када 1263. године сахрањен Свети Александар Невски, свету Литургију у храму посвећеном том Божјем угодинку у Београду.
Првобитни храм Светог Александра Невског у Београду скромнијих димензија, дрвене конструкције испуњене опеком, подигнут је 1877. године на Дорћолу, на простору између улица Цара Душана, Дубровачке и Скендербегове. Тај храм је, урпкос противљењу Српске Православне Цркве, био срушен 1891. године, наводно због урбанизације тог дела града. Приликом копања темеља за данашњи храм, на дубини од пет метара, у иловачи, нађена је римска калдрма. Освећење темеља данашљег храма Светог Александра Невског извршио је митрополит Димитрије 12. маја 1912. године, у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића. Храм је саграђен у српско-византијском стилу по пројекту архитекте Јелисавете Начић, прве жене која је у Србији дипломирала на тек отвореном архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду.
Првобитна градња, започета 1912. године, прекинута је у време Балканских ратова и Првог светског рата, да би била настављена 1927. године, али по пројекту донекле прерађеном од стране Пере Ј. Поповића и Василија Андросова. Освећење новоподигнутог храма извршио је 23. новембра 1930. године Патријарх српски Варнава у присуству највећег приложника, краља Александра Карђорђевића који је храму даровао мермерни иконостас са троновима за краља и архијереје, првобитно намењен за цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Краљ је цркви даровао и велику икону Светог Александра Невског, рад знаменитог пољског сликара Јана Матејке из 1890. године, затим улазна врата цркве, три тетрапода и велики полијелеј. Иконе на иконостасу, као и две слике „Косовка девојка” и „Филип Вишњић” на улазним вратима храма, рад су сликарског атељеа Бориса Сељанка из 1930 . године. Икона Светог кнеза Лазара у северној апсиди храма, као и мале иконе српских владара на тетраподима, све уља на платну, дело су сликара Јована Бијелића. У јужној апсиди храма су спомен-плоче Светом цару мученику Николају II Романову и руским добровољцима, а у северној апсиди храма, спомен-плоче краљу Петру I и свим жртвама палим за слободу српског Отачаства. Храм је 1970-1973. године осликао јеромонах Наум Андрић, али је тај живопис нажалост, дотрајао. Поновно осликавање храма започео је сликар Миловај Бјелошевић 1998. фрескописањем олтарске апсиде. Фасада храма Светог Александра Невског урађена је од вештачког камена са веома богатом декоративном пластиком и орнаментима који су реплике најлепших украса средњовековних српских манастира. На северној спољној страни храма, код олтара, налази се мермерна спомен-плоча, на месту где су, у великом кратеру од авионске бомбе, сахрањена 242 лица погинула приликом бомбардовања од стране нацистичке Немачке 6. априла 1941. године. Нови парохијски дом, дело архитекте Милана Миловановића и архитекте Данка Поповића, из Београда, у коме се на више од 700 квадратних метара репрезентативног простора свакодневно организују разноврсне активности црквено-духовног садржаја убрзо је постао истински духовно-мисионарски центар града Београда.
СПЦ
