Кад нађеш Христа, то ти је довољно. Ништа друго више не желиш, миран си и спокојан, постајеш други човек. Живиш свугде — где год постоји Христос.
Живиш на звездама, у бескрају, на небу са анђелима и светима, а на земљи са људима, биљкама и животињама, са свима и са свим што постоји. Онде где постоји
љубав према Христу, ишчезава осећање усамљености.nУз Христа –ти си миран, радостан, испуњен. Нема више меланхолије, ни болести, ни притиска, ни немира,
ни мрзовоље, ни пакла.
Христос је у свим твојим мислима, у свим твојим делима. Имаш благодат и можеш све да претрпиш Христа ради. Још си у стању и да страдаш на правди Бога. У стању си да подносиш неправде за Христа, и то са радошћу. Као што је Он страдао, мада Праведник, исто тако и ти добијаш моћ да радо страдаш на правди Бога. Зар си изабрао Христа да не би страдао) Ево шта каже апостол Павле: „Сада се радујем у својим страдањима за вас, и у своме телу допуњавам што недостаје Христовим патњама, за тело Његово, које је Црква“ (Кол.1, 24). То је наша религија. Нека се душа пробуди и заволи Христа, нека постане света, нека се преда само 6ожанској љубави! Тако ће и Он, Господ, њу заволети. Када Христос уђе у срце, живот се мења. Христос је све. Ко у себи живи Христом, доживљава неизрециве ствари, ствари свете и свештене. Живи у радости. То је истина. Све су то доживели људи, на пример подвижници у Светој Гори. Они непрестано и христочежњиво шапућу молитву: „Господе Исусе Христе…Када Христос уђе у срце, страсти ишчезавају. Више не можеш никога ни да грдиш, ни да мрзиш, нити да се икоме светиш, нити, нити, нити… Где да се нађу мржња, нетрпељивост, осуђивање, себичност, немир, потиштеност? Нема их! Влада Христос. Он и наша чежња за незалазном светлошћу. Та чежња утиче на тебе да осећаш како смрт није ништа друго до мост који ћеш у једном тренутку прећи да би наставио живот Христов. Овде на земљи имаш једну препреку. Стога ти је потребна вера. Та препрека јесте тело. А после смрти вера престаје. Ти гледаш Христа као што гледаш сунце. У вечности, разуме се, све ово доживљаваћеш много интензивније.
Али када не живиш са Христом, тада живиш под влашћу меланхолије, у тузи, у грчу и немиру, у жалости; не живиш више правилно. Тада се и у организму појављују аномалије. Духовно стање утиче и на тело, на ендокрине жлезде, јетру, жуч, панкреас, желудац. Чуо сам како кажу: да би био здрав, попиј изјутра млеко и поједи понеко јаје, мало маслаца и два-три двопека. Није то баш тако. Ако желиш да живиш исправно, ако заволиш Христа, све ће бити добро уз једну поморанџу и једну јабуку. Велики лек за све јесте препустити се Христу и Њему служити. Тада се све исцељује,
све почиње да функционише правилно. Љубав Божја све мења, преиначује, освећује, исправља, преображава, пресуштаствљује.
Наша убога душа ће се веома утешити ако будемо чезнули за Господом. У том случају нећемо се бавити свакодневним и приземним стварима. Бавићемо се само духовним и вишим стварима. Живећемо у духовном свету. А када живиш у духовном свету, онда
живиш у другачијем свету, у свету у којем се пријатно осећаш и за којим чезне твоја душа. Притом, међутим, ниси равнодушан ни према другом човеку, своме ближњем. Желиш да и он нађе спасење, светлост, освећење. Желиш да сви уђу у Цркву.
Живот и поуке Светог Порфирија Кавсокаливита
