Тужно је што нечија болест бива средство за препуцавање и доказивање! Наш драги еп. Стефан је болестан а већ су се лешинари надвили над његовим телом изругујући се СПЦ! Изругујући се Евхаристији! Изругујући се начину који је овештан не вековима, него миленијумима! „И ево га доказ: болест еп. Стефана!“ – урлају сви они.
Маса урла и тражи правицу! Крива је црква, крив је Патријарх, криво је свештенство…. ма сви они који би пре били у реду пред Олтаром Божијим него ли у реду за тоалет папир!
Владика је болестан и то је очигледни знак Божије казне! – мисле неки и стрепе од Христа у својим редовима за тоалет папир! Само да се нама не догоди то? Ћути, стегни свој тоалет папир и погни главу, јер Корона све види и све кажњава! Све оне који нису у реду за тоалет папир.
Међутим, како ово не би био манифест сарказма над полуписменом логиком друго-србијанских ловаца на главе (баш ме занима шта ће Чанак рећи), хајде да погледамо истини у очи! У овим нападима има неколико искривљења истине. Поменућу само најбитније.
- Еп. Стефан није „сарадник Патријарха“ већ епископ цркве, те самим тим узима причешће као владика и свештеници а то ће рећи – не из кашичице којом се причешћује народ. То ради ђакон (који није заражен), након причешћа свих.
- Еп. Стефан је од првог дана говорио да људи не посећују храмове, да њихово НЕ-Причешћивање буде израз њихове љубави према слабој браћи о којима говори ап. Павле у Рим 14:1. Такође, еп. Стефан је на себе усмерио гнев „праведника“ који су протествовали што црква не заузме оштрији став према Влади да се дозволи долазак људима у храмове. Да, разни „праведници“ су управо то зтамерали еп. Стефану што је свим својим снагама проповедао ОПРЕЗ! Али не због своје невере већ због слабе браће о којима говори ап. Павле и који су апсолутни приоритет Христов, самим тим и свих нас. Епископа поготово!
- Еп. Стефан је без много помпе, када је осетио симптоме, отишао и тестирао се. Није наводио разлоге. Зато смо МИ дужни да то урадимо сада:
Наш Владика је заражен вероватно зато јер је себе превише излагао ризичним групама, какви су увек били потребити. Да, наш Владика, без помпе или саморекламерства, јесте поделио знатну хуманитарну помоћ у личном односу многима. Не, то није урадила нека агенција или НВО уместо њега. Он је то урадио лично. Стао иза својих поступака, и као Јов некада, тако и он сада, прима „плату“ за тај свој избор. Избор да буде пастир овог народа и да приткне у помоћ тамо где је најпотребнији. Са хлебом а не са камером.
Као Јов некада, тако и еп. Стефан сада слуша спочитавање душебрижника и оних који знају боље. Свих њих који у реду за тоалет папир узвикују „страшно, страшно“ климајући својим погнутим главама.
Као Јов некада, тако и еп. Стефан данас, трпи увреде од свих оних који би да стављају Христа под микроскоп, и сада злоупотребљавају Владичину болест да би оправдали своје погрешне и злонамерне ставове.
Међутим, даће Бог, драги моји, да, као Јов некада, тако и наш Владика, данас, буде симбол одлуке да „Господ је пастир мој!“
У принципу, томе искушења и служе, зар не?
МИСЛИТЕ О ТОМЕ!
Свештеник Угрин Поповић
