Да ли схватате да су на данашњи дан изашле бакице и дечица, радничка класа, која у том времену још није формирана, али у свом потенцијалу је постојала. Сви ти људи, дакле, жељни да их неко други спасе само да се они тиме не морају бавити.
Да, сва та маса безубих и полуписмених Израиљаца изашла је да дочека Оног од којег је Синедрион стрепео. Званична религија те масе је била престрављена јер ево Он, симбол бунта, отпора и слободе улази славом овенчан у првопрестони град Јерусалим. И, што је најгоре, од свих бива дочекиван онако како су мислили да само они заслужују. Да су само они ДОСТОЈНИ таквог пријема!
А маса је била додатно разгаљена јер су и дечица рецитовала – ”Осана сину Давидовом! Благословен који долази у име Господње!” – бацајући палмине гранчице под ноге магарца на којем је Месија јахао. Идилична слика са све благим сунцем и нежним поветарцем. Безубим осмесима и неприкривеном радошћу масе која се може мерити једино са невиношћу детета којег је импресионирао лептиров лет.
Заиста феноменално. Бајковито. Призор којег је могао изразити само класичан барок неколико векова касније у свој својој пренаглашености. Слично као што су и занесено магаре и мотивисана овца из композиције Рождество Христово нашли места у религиозном штовању те исте побожне масе, само два миленијума касније.
Људска агресивност је веома сложен појам, многоструко узрокован и са још увек до краја неиспитаним методама њеног обиковања и контроле. КАЗНА је убедљиво најраспрострањенији метод којим се покушава смањити то агресивно понашање (У религиозној интерпретацији то би био ПАКАО). Кажњавање батинама у раном детињству може једноставно послужити као модел за идентификацију и препоручити се као средство решавања проблема по принципу: ”Ако може Јахве, Торкменада, Теодорини црнци, затим мој отац и мајка, зашто онда не бих могао и ја?”
И генеза бола се наставља! Преноси се са колена на колено. Нико није имун од тог ДНК записа људске устрашености и тога је најбољи показатељ експеримент обављен 1971 на Универзитету Стенфорд, познатији као Експеримент Филипа Зимбарда. Тим експериментом је емпиријски утврђено како је једноставно, и како је мало времена потребно, да би се индуковала агресија код човека и да наизглед обични људи (маса), постану спремни за најстрашнија мучења других људских бића која им ништа нису скривила. Довољно је само обезбедити адекватну социјалну средину, доделити им улоге, дати одрешене руке, т.ј. власт, обезбедити да се осећају анонимним (маса је безимена по дефиницији) и видећемо како од побожног и богобојазног Милоја постаје крволочни и агресивни Н.Н.
Утврђено је такође да све што може да учини да се особа осећа анонимном и да нико не зна ко је она уствари, ствара потенцијал да се та особа понаша садистички према другим људима, уколико и сама ситуација то одобрава и ствара услове за такво понашање. Како у реалном свету тако и у виртуелним безданима друштвених мрежа имамо крволочне пит-булове и разјарене пастуве док су то у збиљи неурастенични пекинезери незадовољни властитим бивствовањем.
Сада се поново вратимо сликом у Јерусалим. Питома маса кличе Оном од кога се нада спасењу. Нада, али да буде под њеним условима. Да буде онако како то та маса хоће. Уколико не…
Седам дана касније, Христос је разапет док се та иста маса безубо церила упућујући труло воће и каменице ка крвљу обливеној прилици која је под тешким деблом посустајала. Након неког времена и пала. То је масу додатно разгалило и урлици одобравања испунили су тај простор времена испраћајући тај дан пун прашине и крви и безубих осмеха, његовом сутону.
Ка трену када ће Бог умрети…
МИСЛИТЕ О ТОМЕ!
Koliko je ovaj sveštenik mudar i divan! Žao mi je što više na objavljuje video zapise na youtubu. Najviše me je on priveo veri i spasio me od mene same. Hvala oče Ugrine!