Потом рече Бог: нека буду светила по своду небеском, да деле дан и ноћ,  и да буду знаци временима данима и годинама…“     

                                                                                          Књига Постања 1. 14.

 У библијској причи о стварању света, четвртог дана, када бивају створени Сунце и Месец, звезде и небеска тела, Бог говори између осталог и да су небеска тела ту, да су зато створена, да нама буду знаци на основу којих ћемо мерити времена, дане и године.

И заиста, све мере које користимо у рачунању времена данас, а и које су коришћене  од старог века, су одраз, односно рефлексија, космичких појава.

Ове мере су буквално прихваћене широм света, у европској култури и цивилизацији, али и у арапском свету, подсахарској Aфрици, Индији, Кини, широм муслиманског света.

Чак нам и најстарија археолошка налазишта показују везаност старих народа за Сунце, Mесец и небеске прилике. Стоунхенџ, као и пирамиде у Гизи су окренуте у правцима изласка Сунца у периоду пролећне и јесење равнодневнице.

Тако је година у ствари период у коме се Земља окрене око Сунца, односно тристотине шездесет пет дана и шест сати. Дан је такође одраз космичке појаве и то је  период у коме се Земља окрене око своје осе, и траје 24 часа. Месечев циклус траје нешто преко 28 дана. С друге стране, седмица, која је данас опште прихваћена и коју читав свет користи, библијски је појам, не постоји астрономски основ седмице, седам дана, осим у Књизи Постања.

Наиме, свет је створен из шест етапа, шест периода, које ми називамо данима. Неки протестантски теолози су склони буквалном тумачењу Светог писма, и библијски дан сматрају буквално периодом од дведесет четири часа. Међутим, пошто су небеска тела створена тек четвртог дана, ми немамо основну меру, на основу које би смо мерили трајање прва три дана. Међутим, сваки дан стварања почиње тамним периодом и наставља се светлим периодом, и сваки пут библијски писац каже: и би вече , и би јутро (дан: први, други, трећи….) Прва светлост коју Бог ствара првог дана стварања света је и прва зора, пре сунца, која означава и први дан.

Када су научници процењивали удаљеност галаксија у свемиру, мерећи ротације галаксија, са наше референтне тачке, референтне тачке Земље, јер једино тако и можемо посматрати космос, и своје резултате приказали преко компјутера, уочено је седам концентричних кругова. Ови прикази су доступни јавно и свако их може пронаћи на интернету, зову се: sloan digital sky survey. Свака галаксија је приказана, на овој мапи, као светла тачка. Дакле, читава галаксија, попут наше, са милијардама звезда, приказана је овде као тачка светлости. Оријентације свих галаксија око Земље постављене су тако да изгледају као сферичне лопте са Земљом у средини. Овде можемо јасно уочити седам концентричних кругова, најпре тамнијих, са мањом концентрацијом галаксија, па светлијих кругова, са већом концентрацијом галаксија.

Као ноћ и дан.

И седам дана стварања које имамо у Библији.

У народном предању, постоји термин „седмо небо“. И заиста, најдаље докле су научна мерења стигла је управо седми појас, седми концентрични круг ноћи и дана око Земље.

И у Корану, светој књизи муслимана, постоји приказ „небеса“ који изгледа потпуно исто као овај научни приказ галаксија. У Светом писму апостол Павле каже да је био узнет до трећег неба.

Ових седам небеса је наука буквално измерила.

Седмица тако као начин бројања дана улази у свет и бива опште прихваћена захваљујућу Библији. Након француске револуције, револуционари су желели да направе нови свет, те је један од закона био да се укине седмица. Почели су да дане рачунају у десетицама. Наиме, било је девет радних дана, па један дан одмора. Већ после пар оваквих декадних месеци, у пракси се показало да овај систем не функционише, те су револуционари били принуђени да се врате на седмицу.

(Попут наших комунистичких освајача, који су након Другог светског рата покушали да промене навике народа, измишљајући нове празнике, нове комунистичке светитеље, па чак и ново божанство. Тако смо уместо Ђурђевданског уранка добили Првомајски, уместо божићних поклона и божићног дрвцета новогодишње, за први дан поста 29. новембар, место Ивањдана седми јули. Тако је и Момо Капор записао да су мењани и вашари, панађури и пијачни дани. У једном месту где је пијачни дан био у четвртак, и сви из околних места су говорили „идемо у четвртак у град“ мисливши да иду на пијац, померен је за петак. Те је локална власт послала оглашивача да изађе на градски трг, где је овај узвикивао: „Даје се на знање, од данас четвртак више не пада у четвртак, него у петак“.)

Читав свет, космос, свемир, наша Земља и живи свет створени су за шест дана, а седмог дана, Господ почину од дела својих, како нам говорио Свето писмо. Дакле, није Господ одморио седмог дана, већ је ово пророчко место. Седми дан је јеврејски сабат, субота. Субота у којој је Господ починуо је Велика Субота, дан у којем је Господ почивши. Први дан, дан сунца, (енгл.Sunday)  у ствари дан светлости, је недеља, или како Руси кажу Васкрсење. Недеља је дан светлости јер је то дан у коме је Бог створио светлост. Свака недеља слави Васкрс. Управо због тога се у Цркви и сваке недеље поздрављамо са Христос Васкрсе. Молитве које читамо сваке недеље у Цркви, буквално сваке недеље и то пре празничних тропара су васкршњи тропари, владајућег гласа.

Васкрс је још и исходишна тачка нашег живота, почетак и крај. Отуд сваке недеље и славимо Васкрс. Јеванђеље које читамо на Васкрс, није попут јеванђеља које читамо за било који празник, јеванђеље које описује догађаје од тога дана, већ је то прво јеванђеље, односно пролог Јовановог јеванђеља.

Апостол Павле каже, ако Христос није васкрсао, онда је узалуд вера наша. Васкрс је дан који је створио Господ, испуњење онога што је био Божији план о човеку, свету и творевини још пре него што су створени први људи. Васкрс је циљ због кога је Бог створио свет и човека. Овај празник је тријумф живота над смрћу и није индивидуална, појединачна ствар која се односи само на Христа, већ је Христос само први од нас који васкрсава. Онако како је Христос васкрсао, тако ће и свако од нас у Онај Дан, Незалазни дан Другог Христовог доласка, васкрснути из мртвих и живети вечно.

Васкрсење Христово је предукус будућег васкрсења читаве творевине. Христос је прворођени из мртвих, општим васкрсењем свих нас, смрт ће бити коначно укинута,

Зато је круна наше седмице, њен први дан, дан светлости, нестворене Божанске светлости. Попут светлости која је обасјала свет првог дана стварања света, тако нас сваке недеље обасјава светлост васкрсења, сваке недеље. Отуд и у сваки недељни дан служимо литургију.

Христос  Васкрсе!

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име