Ма, најбољи је владика Григорије, не – него патријарх Порфирије, не – него владика Иринеј. Али ето Грци су се у десетом и једанаестом веку сукобљавали због светих архијереја који су се упокојили вековима раније.
Па да. Има тога и код нас.
Да ли је већи Николај или Јустин, добро – свету браћу у Христу Амфилохија и Атанасија обично не раздвајамо, али до скора и они су били, а и данас су виђени од многих као предводници некаквих црквених странака, насупрот онима другима…
Сутра је празник Света Три Јерарха. Празник Јединства у Христу.
Важан празник иако је релативно касно настао. У једанаестом веку.
Настао је као разрешење трвења у Цркви поштовалаца Григорија Богослова, Василија Великога и Јована Златоуста.
Уместо сталних сукоба и трљања носа једних другима, вређања и сумњичења, ниподаштавања и апсолутног величања, виђење Евхаитског епископа Јована донело је празник заједничког прослављања сва три велика Оца Цркве. Празник Света Три Јерарха.
Овај празник је постао је највећи грчки не само црквени него и државни и школски празник. Не славимо га истог дана због разлике у календару.
Колико је само овај празник значајан нама православнима увек заступницима слободе и личности, и увек у политичким системима који угрожавају и слободу и личност.
Као и у политици, очас се људи поделе на ватрене противнике једни других. Као код нас данас. И не само у политици, него и у Цркви. Групе, клике, странке, лобији, кланови, зовимо то како хоћемо, али ради се о сталном угрожавању заједништва у ком је свако личност, у коме постоје права на разликовање ако се не руши јединство.
И у последње време поделе наизглед угрожавају Цркву. Раскол између Цариграда и Москве, стари и нови календар, модернисти и конзервативни, екуменисти и зилоти, новотарци и старотарци, ваксоскептици и вакцинаши, они за власт и они против власти.
Али они који заиста синовски улазе у Очев Дом, они који покушавају да живе литургијом, а не само неком религиозношћу удаљеном од ружне реалности, они који се у љубави искрено моле за живот света немају бојазни.
Знају да за све који воле Христа више него ишта и иког на свету има у Цркви места. И да нас, без обзира што споља гледано може бити разних неправилности и испупчења на ономе што би неки волели да виде као монолитно јаје васкрсења, Христос држи све у заједништву.
Ако нас муче сумње, ако жудимо за неким јасним правилима која ће искључивати саблажњиве разлике, смиримо се сутра и размислимо о различитости и темперамента и дарова и начина службе три велика Оца. И о разликама данашњих јерараха и нашим међусобним разликама које никако не морају бити слабост, него управо снага. Снага удруживања различитих дарова и обуздавања разлика. Могу да нам помогну поучни стихови које је Свети Николај Српски оставио своме народу, да боље разуме.
Пост и вера — Василије,
Богословље — Григорије.
Милосрђе — Златоусти,
Златоусти, Медоусти!
Работници једног дела;
Три напосе — три ангела,
Три заједно ко Бог један,
Нит ко главни ни узгредан.
У вечности сви се слажу.
Једног вичеш — три помажу.
Једног певаш, сва три чују,
Једног славиш, три с` радују.
Три човека — једно цело,
Три Јерарха – једно дело,
Три имена — једна слава,
Свој тројици — Христос глава.
Срећан празник!
