Данас православна Црква слави светог Великомученика Прoкопија.
Данас се у много којој православној кући неће радити понеки посао или било какав посао, понеко ће пропостити данашњи дан (или ће, како то обично бива, женска „чељад“ постити „за дом). Све из страха. Јер Прокоп може да „прокопа“ а нерјетко се сачувало и памћење да је „Прокоп прокопао и Турке, па ни Муслимани данас не раде“.
Тужно је то наше сујевјерје, тужно јер заборављамо и самог Прокопија и Бога Кога је Прокопије свим срцем заволио. Тужно, јер Прокопије је мученички пострадао, својом вољом, е да би свједочио да хришћански Бог није попут паганским суревњивих, пргавих и прњкавих богова, који траже да их човјек умилостиви једнодневним церемонијама и формалностима, да им служи због страха од освете.
Прокопије је пострадао да не бисмо данас причали сујевјерја о Прокопију.
Успут, Прокопије, име које је као Хришћанин понио, долази од грчке ријечи „прокопи“ – што значи „напредак“. Каква тужна иронија за коју смо сами криви да Онај од Напретка бива Онај који прокопава!
Али да не буде тако!
Да о Прокопијевдану прочитамо нешто о Прокопију, али и да прочитамо понешто од Светог Писма. Да заволимо Бога како Га је он волио. Да се посветимо свједочењу вјере коју је он свједочио. Да будемо бољи,не један дан него од једног дана.
Срећан празник Светог Прокопија – у знању и љубави а не сујевјерју и страху славили!
Свештеник Дарко Ђого

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име