Стари завет је прича о припреми за Христов долазак. У Авраамовим потомцима Бог је припремио људску природу, кроз филозофију је припремио људски ум, кроз светске религије – људска срца, и кроз политику – плодну проповед апостола.

Чувени немачки филозоф Карл Јасперс (1883–1969) увео је термин „осовинско доба“. Био је то период између око 800. и 200. године пре нове ере. Било је то време духовног буђења човечанства. То се не може другачије објаснити до непосредним дејством Божијег Промисла. Шта је осовина? То је шипка која повезује пар точкова. Отуда „аксијално доба“ — време када је човечанство добило подстицај да иде напред. Било је то време пре Рођења Христовог. Све је почело у Јудеји, где су се пророци-писци појавили на историјској арени. Као гром из ведра неба, њихов позив на живот са Богом одјекнуо је широм васионе. У исто време у Грчкој се појавила религиозна филозофија, са школама Питагоре, Епикура, Платона, Аристотела итд. У Индији су се појавили религијски покрети: будизам и хиндуизам; Кина је произвела такве филозофе као што су Лао Це и Конфучије; а зороастризам је основан у Персији. Занимљиво, све је то било мало пре рођења Спаситеља. Ово је била сва припрема за Његов први долазак.

Провиђење се одвијало на свим нивоима људске природе: срцу, уму, телу и политици.

Како су људска срца била припремљена? Сви учитељи Аксијалног доба говорили су о врлини. Пророци су за нас овде од примарног значаја. Малолетни пророк Амос, аутор прве пророчке књиге Библије, и сви остали после њега једногласно су позвали на чистоту: Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите Ме, и оживећете… Али нека суд тече као воде, а правда као силан поток(Ам. 5:4, 24). Срце изабраног народа, у коме ће се Христос родити, припремали су пророци. Мудри људи са Запада и Истока припремали су срца и умове незнабожаца да приме Јеванђеље. Филозофија је припремила ум, који ће касније служити хришћанској теологији. Култура и аскетизам паганског хеленизма припремили су тело, а аскетско учење философа касније су уцрквенили хришћански подвижници.

Све би било подређено служењу Оваплоћеном Богу и Његовој Цркви. Све је било ради доласка Христа, који би на прво место ставио љубав Божију свим умом, срцем, душом и телом.

Са своје најбоље стране, човечанство је било припремљено на боље, али са друге, стране, постало је мало. На прелазу старе и нове ере човечанство није налазило радост ни у чему. Победоносно Римско царство, које је многим народима донело путеве, ред и сигурност, није унело смисао живота у њихова срца.

Римско друштво је било заинтересовано за Исток, где су рођене све религије. Ако је Запад дао науку свету, онда је Исток произвео све светске религије. Највише од свега, цивилизовани део човечанства био је заинтересован за Јудеју. Не само зато што су Аврамови потомци били расејани широм света и покушавали да очувају свој културни и национални идентитет – јеврејска религија је била једина монотеистичка религија на свету у то време. На позадини „пустиње“ римског и грчког политеизма, Јевреји су били као прелепа оаза. Сва духовна трагања неминовно су се зауставила на Мојсијевој религији.

Томе је умногоме допринео политички фактор. Бог је такође припремио политику за свој долазак.

Рим је освојио цео познати, цивилизовани део човечанства. Територија Царства простирала се од Британских острва до Тигра и Еуфрата; обухватала је целу северну Африку, Малу Азију и Европу. Средоземно море је било унутрашње „језеро“ царства. Све ове земље биле су једна земља; било је добрих путева, обезбеђења, свуда је било носилаца грчке културе и језика. Када су апостоли ишли да проповедају, могли су свима слободно донети Христа.

Александар Велики је донео хеленистичку културу на Медитеран и сви су почели да говоре грчки — најбогатији језик на свету. Књиге Новог завета писане су управо на старогрчком језику. Филозофија Платона и Аристотела служила је хришћанским теолозима и уз њу су могли да људским језиком тачно изразе оно што је Господ открио у Библији. Бог је омогућио људском уму да ради са Њим. Када је Бог постао човек, узео је на себе све што је људско, чинећи нас својим сарадницима. Ово показује да нас Бог не сматра својим робовима, већ сарадницима, „партнерима“ у делу спасења. За Њега смо важни, вредни и драгоцени.

Рођење Христово је „планирао“ Бог и свет му се радовао. Уз све своје спољне успехе, цивилизација је буквално пропадала у пороку и очају. На пример, филозофија стоицизма, популарна у то време, промовисала је фатализам: „Ако се срећа окренула од тебе, умри лепо“. Стоицизам је сматрао да је врлина извршити самоубиство. Тешко је поверовати, али велики Сенека је и ово проповедао и на крају себи одузео живот.

Дакле, можемо доћи до закључка да Крсна слава није само „зимски празник“, већ прекретница у историји, нешто што је буквално потресло цео свет. Први пут човечанство је чуло анђеоско певање на Рођење Христово. Било је то нешто изузетно. Анђели су први пут посматрали Бога у јаслама, али нико никада није видео Бога својим очима. И сада се Бог оваплотио, узимајући на Себе „материју“; сада Он тело назива Својим (нпр. служба Страдања има следеће речи: „Моје руке се прибијају, бију Ме по образима“). Рођен је, био је у послушности својој Мајци и усвојитељу.

Рођење Христово је упоредиво са новим стварањем света. Зашто је Бог дошао? Која је била сврха? Да створи ново човечанство, да „поново покрене” историју у којој је човек направио хаос. Морамо разумети да је Први долазак Христов био потребан јер је човек отпао од Бога. У зору историје света догодила се трагедија – све што је Бог створио било је добро, али човек није хтео да живи у томе и напустио је Бога. Господ се није разгневио ни увредио, него је човеку показао дуготрпљење и милост.

Рођење Христово није само муња — то је нова светлост; од сада је на Земљи упаљено Сунце. Био је мрак, а сада је сунце изашло; живели смо у тами — а сада живимо у Светлости. Јеванђеље узимамо као обичну књигу, иако ако га пажљиво читате, оно садржи изванредне приче. Када продрете у дух Јеванђеља, ваше срце се окреће и чисти.

Христос је дошао да уклони зло од човека. Шта би било да Он није дошао? Дефинитивно би дошло до сумрака човечанства. У време Његовог Рођења, живот је стао. Вијала се идеја да се нешто мора мењати, али није било снаге за то. Најбољи умови су вековима говорили да промене долазе. На пример, Платон је отприлике рекао следеће: „Не знамо како да живимо даље ако Бог не сиђе с неба и не научи нас како да се односимо према Њему и једни према другима.

Најзад, остварило се оно што је човечанство очекивало. Пророчанства су се остваривала — Христос је рођен у Витлејему и рођен од Девице.

Христос је узео на себе нашу људску природу, коју теолози називају кеносис, или самопражњење Божанства. Само се хришћанство заснива на самопражњењу Бога ради љубави. Бог је постао човек да би човек постао Бог, како су рекли црквени оци. Од сада смо примили крштење Божанским огњем да будемо чисти као злато, јер огањ чини злато јачим.

Ниједна друга религија не показује тако висок пример морала као хришћанство. Чак ни непријатељи Христови нису могли да Га оптуже ни за шта и били су потребни лажни сведоци да Га суде. Ни у једној другој религији Бог не постаје Дете, Млад, зрео Човек и Човек на самрти. А да би победио смрт, бесмртни Бог је морао да узме тело, умре и уништи смрт, победивши је својом Божанском силом. Од сада имамо савршен пример како треба да живимо.

За Своје Оваплоћење, за Своје Рођење, Бог је морао да васпитава човечанство хиљадама година. Бог је морао да „учини“ много ствари да би се родио и живео међу нама. Дуго, дуго, са сузама кроз пророке нас је молио да останемо у истини. Чекао је да се роди Онај Који ће моћи да задржи Божанско. Све заповести су биле ради рођења Богородице. Старозаветни храм и Светиња над светињама били су за рођење Богородице.

Господ је сољу Јудеју. Цивилизовани (читајући, трагајући и мислећи) део света са надом је гледао на ово мало подручје, одакле је требало да дође спас.

Нешто је било у ваздуху, нешто је требало да се деси. Када су апостоли дошли са вестима да је Христос васкрсао, да је Бог сишао са неба, постао човек и победио смрт, да је живот коначно победио, то је примљено са великом радошћу.

Господ се родио у тихом Витлејему, у јаслама где су дисале животиње и где су били само праведници. Он је дошао ради тебе, човече, да постанеш другачији — бољи, чистији и дете Божије по милости.

Превела редакција Чудо

orthochristian

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име