Када је, после Благовести, Богородица посетила своју рођаку Јелисавету, која је трудна носила Светог Јована Крститеља, „дете је поскочило у њеној утроби“ у њиховом загрљају. ’Јелисавета се испунила Духом Светим’ (Лука 1, 41) и препознала је Марију као мајку Месије, Мајку Божију (ибид. 43). И Марија се испуни Духом Светим и одмах прорече и рече: „Ево, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји“ (ибид. 48).
Нико од Јевреја тог времена – ни они који су се ругали Јоакиму и Ани због недостатка деце; ни они који су хтели да науде њеном Сину и Богу нашем, Исусу Христу, приморавајући је да побегне у Египат са Јосифом, њеним вереником, да би га заштитили; ни они који су јој нанели несагледиви бол разапињући њеног Сина – нико од њих није могао ни да претпостави ни да замисли да ћемо се ми који верујемо у име Исуса Христа окупити више од 2000 година касније, и подићи свој глас са химнописцем и певати : „Блаженом Те називају сви нараштаји, једина Богородице“, чиме се испуњава Дјевино пророчанство.
Не само ми, него сви нараштаји који су били пре нас и сви они који ће доћи после нас, до свршетка векова, безбројне душе и срца вером куцају, побожне усне ће узносити химне скрушености, руке ће бити подигнуте у молбе до небеса, теби, Госпо, Богородице, најслађој мајци нашој и величанство личности Твоје опеваћемо.
А химна коју нудимо пева се не из слугерањског страха, какав осећају поданици неког краља, нити из неке врсте quid pro quo, чиме стичемо извесну наклоност и корист, као што слуге чине својим послодавцима, већ зато што задивљени великим чудом, ми гласно вапимо: ‘У теби, непорочна Дјево, побеђују се закони природе‘.
Заиста, својим блаженим постојањем, Богородица Марија је остварила сједињење између створеног и нествореног, временског и вечног, ограниченог и бесконачног, људске природе и божанског, Исуса Христа, који је и Бог и човек.
„По царској заповести Божијој“, „часни хор апостола сабра се чудесно да погребе у слави непорочно тело твоје“, а ми заједно са анђелима задивљени и запрепашћени говоримо: „Какво чудо…Извор живота је положен у гроб и гроб постаје мердевинама ка небу. Па, каква је ово смрт која је сав православни свет и наша срца испунила радошћу бесмртности? Уместо да оплакујемо Госпу, која пред нама лежи на одру, затворених очију и скрштених светих руку које су држале и неговале Христа, уместо да оплакујемо, ми подижемо глас, са сузама радосницама у очима, на Њу која носила Хлеб живота: Ти си прешла у живот, која си мајка живота.“ Тако се туга претвара у радост, а бол од раставе од наше мајке проткан је радошћу и весељем.
То је, заиста, радосна туга, јер „Твоја смрт је постала пасош за бољи, вечни живот, Пречиста, превела те из овог смртног живота у онај који не познаје крај и који је божански“.
„Нека се рука покварена не дотакне живог ковчега Божијег“, каже нам химнограф и то подсећа на светогрђе и хулу које је покушао да учини безбожник када су апостоли сахрањивали свето тело Богородице. Испружио је руку да узнемири одар на коме су биле мошти. Руке су му силом Вишњег биле сломљене, али и враћене у здравље када се покајао што је покушао оскрнавити тело Пресвете.
Нажалост, многи људи данас су профани неверници или, како их је описао Александрос Пападијамантис, „без тамјана и без литургије“.
Ми игноришемо традиције наших предака и одбацујемо врлине као што су вера, побожност, смиреност, несебичност и радост у вери које су их красиле.
На њихово место смо уздигли идоле егоизма, уображености и себичности.
Дневне вести о гнусним злочинима, гнусним делима, поремећеним друштвеним односима, разореним домовима, зависницима и тако даље доказују да је једини одговор покајање.
„Твој свети и славни спомен украшен је божанском славом“.
Овом скромном, али анђеоском мелодијом Православља, која одзвања у нашим душама, са дубоком скрушеношћу, смело, али и уздржано; са љубављу, али и поштовањем, опевајмо „мајку Светлости вечне“ као своју мајку и мајку Бога нашег.
Отворимо своје срце да јој откријемо шта је унутра, како би разумела наш бол, помогла нам, прискочила нам у помоћ у тешкоћама и искушењима садашњег живота и омогућила нам да будемо заједничари небеске славе, освећење и спасење.
Архимандрит Теофил Лемонцис, доктор теологије
ИЗВОР: https://pemptousia.com/2022/08/all-generations-call-you-blessed-only-mother-of-god/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: На Претпразништво Успенија Пресвете 2022.
