Црвени Крст је и пре и после Првог светског рата сарађивало са родољубивим удружењима Колом Српских Сестара, Соколима. Чланови тих удружења често су били и чланови пододбора Црвеног Крста. Све чланице пододбора друштва „Кнегиња Зорка” у Крагујевцу учествовале су у Црвеном Крсту, Народној Одбрани и Јадранској Стражи. Обласни одбор Црвеног Крста организовао је самарићанске течајеве у Мостару 1927. Трећи течај са 97 ученика и ученица III и IV разреда учитељске школе у Мостару почео је 10 новембра 1927. са наставницима др Недељком Зец и др Маром Шантић. Заједно су слушали теоретски део, јер је била велика предаваоница, а практични радови течаја били су у два одсека. Четврти течај са 30 сокола-предњака жупе „Алекса Шантић” започео је 15 новембра 1927. са наставницима др Недељком Зец и др Маром Шантић. Теоретски део слушан је заједно са радницима и службеницима државног рудника у Мостару, који је похађало 30 слушалаца. Шести течај отворила је др Корнелија Ракић, председница Кола Српских Сестара са својим чланицама (40), а помагао при раду др Федор Лукач. У Мостару су одржани 6 течајева да око 270 слушалаца уз добровољно предавање грађанских и војних лекара. У друштву Орловат Соколске жупе Белики Бечкерек (данас се град зове Зрењанин) одржан је 1934. нижи течај на иницијативу чланице друштва Зоре Седлар, свршеног слушаоца вишег самарјанског течаја. Течај је трајао 6 недеља, одржаван је увече и трајао је 3 сата оних дана када није било вежбе. Похађало је течај 3 чланице и 12 чланова. Међу течајцима било је и таквих који су једва знали читати. Испит је био 24 марта 1934. Сви полазници су завршили течај са врло добрим успехом. После испита у соколани је одржано предавање о Црвеном Крсту и његовом задатку. У чланку се истицало : „Тако је ово наше друштво међу првима у Жупи, схватајући вредност ових течаја, дошло до спремних младића који ће нарочито на селу знати помоћи и указати прву помоћ. Сходно правилнику Савезног лекарског одсека, Савез Сокола замолио је соколска друштва да редовно посећују самарићанске течајеве Црвеног Крста, ако нису била у могућности да их сами организују.
Са заоштравањем ситуације у Европи Црвени Крст је убрзано организовао течајеве за добровољне болничарке. У оквиру Народно-одбрамбеног одсека Соколске жупе Сарајево, основан је 1938. при одсеку реферат за самарићанство и одбрану од напада из ваздуха. Све соколске јединице (друштва и чете), нарочито оне у већим местима требале су да одрже преко зиме за све своје чланове течајеве за одбрану од ваздушних напада. Све јединице без разлике требале су да одрже самарићанске течајеве за све чланице без обзира да ли су оне извршујуће или помажуће. Народно-одбрамбени одсек Соколске жупе Сарајево закључио је да све соколице на подручју Жупе Сарајево морају завршити самарићанске течајеве. У жупи Сарајево соколице су се обучавале од 1937. за народно-одбрамбени рад. Биле су формиране екипе болничарки, екипе за кување, екипе за крпљење рубља, итд. Сарајевска жупа је скупљала новац и намирнице да би у случају потребе могла самостално да води болницу. Соколице жупе Љубљане су редовно и марљиво посећивале самарићанске течајеве, које је приређивао Црвени Крст. У чланку у „Соколском гласнику“ истицало се : „На тај начин су стотине и стотине наших соколица оставиле забаву и корзо и своје слободно време навече искоришћују за то, да посећују ове течајеве и тиме помогну општој ствари, “. Болничарске течајеве завршиле су до 1939. соколице из жупа : Београд 90, Цеље 90, Крањ 44, Карловац 8, Љубљана 39, Марибор 24, Мостар 14, Ниш 59, Осијек 15, Сушак 5, Шибеник 8 и Загреб 13;
На иницијативу Управе Кола Српских Сестара Беране код среског Црвеног Крста у Беранима, одржан је тромесечни течај за добровољне болничарке. Течајем је управљао др. Новицки, лекар из Дома народног здравља. Течај је похађало 20 госпођа и госпођица из села и вароши.У Дому Кола у Бијељини одржан је самарићански течај Црвеног Крста који су посетиле 32 питомице Женске занатлијске школе (старије ученице). За „Коло девојака” одржан је течај за прву помоћ.
На распис Главног одбора К.С.С. односно Југословенског Женског Савеза од 15 децембра 1939. одговорило је Коло Српских Сестара из Босанске Грачанице да су наше жене увек спремне да се ставе на службу својој отаџбини. Према распису Главног одбора К.С.С. Коло Српских Сестара Зеница сазвало је ванредну скупштину на којој су упозорене чланице о тешким међународним приликама које налажу Колу Српских Сестара да спреми план свог рада у случају рата. Скупштина је одлучила да К.С.С. Зеница прими шивења рубља за болнице и војску и плетења потребних предмета.
Краљица Марија упутила је позив за мобилизацију жена да се у случају потребе ставе у службу отаџбини. У свом Извештају Коло Српских Сестара у Параћину је истакло да су се чланице К.С.С. одазвале махом за рад у разним пословима. Истакле су : „Било их је спремних и да иду у места, која им се одреде са децом која су под заштитом Уније.” Чланице Кола учествовале су у раду са Црвеним Крстом кад год су их позвали за прикупљање прилога а исто тако и са Унијом за заштиту деце. О приликама истакле су : „У овом времену неизвесности и стрепње Коло је и даље прибављало сретства за рад, ако нас снађе оно чега се бојимо, јер ће Коло онда имати и већу делатност”. У свом Извештају Коло Српских Сестара у Бања Луци истакло је да су чланице већином свршиле течајеве за добровољне болничарке и остало и све су биле стављене на располагање Црвеном Крсту и секцији Уније за заштиту деце у случају рата. Истакле су : „Држимо да ћемо нашим радом и у случају рата показати се свесне дужности чланица Кола Српских Сестара.”
Главни одбор Кола Српских Сестара у Београду уступио је своју салу Црвеном Крсту за 6 месеци и зато време одржано је 9 течајева Црвеног Крста за добровољне болничарке. Течајеве је завршило 270 добровољних болничарки. Коло је решило да опреми болницу са 200 кревета. Набавили су платно, ћебад, …У њиховој кући шила се и радила сва опрема за болницу. Упутиле су апел редовним чланицама да дођу и помогну их у том раду. Заједно са управним чланицама још 140 госпођа радило је на шивењу и плетењу. Истакле су : „Коло Српских Сестара продужиће и даљ овај посао, који ће бити користан у случају рата, а ако нас ратна олуја мимоиђе, сва ће се ова болничка спрема корисно употребити за добро народа.” Све госпођице из Одбора госпођица свршиле су болнички течај Црвеног Крста. У Велесу организован је болнички течај у сарадњи са месним одбором Црвеног Крста. Идеју као и жене и девојке које су похађале течај дало је Коло Српских Сестара, а техничку организацију, предаваче и друго дао је Црвени Крст. То је био први такав течај у Велесу. Планирано је да следеће зиме буде одржан други такав течај. Коло Српских Сестара Винковци сарађивало је са Соколским друштвом и Месним Одбором Црвеног Крста. Месни Одбор Црвеног Крста отворио је болничарски течај на коме је било 12 чланица Кола. Добиле су диплому оне које су положиле испит и радиле у локалној болници. У сарадњи са Црвеним Крстом Коло Српских Сестара Крушевац одржало је течај за добровољне болничарке. Војни лекар др. Милан Тодоровић је руководио течајем. Течај је посећивало 30 чланица Кола, и завршило са положеним испитом. Чланице Кола Српских Сестара из Старе Пазове (њих 20) свршиле су нижи самарићански течај који су одржавали лекари у оквиру друштва Црвеног крста.
У просторијама Савеза Сокола у Београду био је 19 септембра 1939. отворен самарићански течај, у организацији Женског техничког одбора Савеза и Женског техничког одбора Соколске жупе Београд, уз помоћ Обласног одбора Црвеног Крста. Течај је отворио инг. Миливоје Смиљанић, заменик старешине Савеза СКЈ, и Милица Шепа, заменица савезне начелнице. За течај пријавило се око 50 соколица. Течај је одржаван понедељком, средом и петком, од 19 до 21 час, у просторијама Савеза Сокола на Теразијама (сада зграда Протокола). Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао је I самарићански течај за чланице и старије нараштајке београдских друштава. Течај се одржавао у просторијама Савеза Сокола, а водила га је др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентијевић. Практичан рад био је у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влајка Ђуровића који је одржао и неколико предавања. Било је 69 уписаних, али је један део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице Скалар и заменика старешине жупе Вучковића. Комисији је председавао председник Обласног одбора Црвеног крста др. Младеновић, а испитивала је др. Загорка Ристић. На течају 21 сестра положила је са одличним, 23 са врло добрим и 3 са добрим успехом. Течај су завршиле чланице савезног и жупског начелништва, готово све сестре из стручног одбора Савеза и жупе, и велики број начелница београдских друштава. По одржаним испитима била је заједничка другарска вечера на којој је у име течајки говорила Милена Груборова, истичући заслуге др. Ристићеве и др. Ђуровића за одржање течаја. Болничарски и самарићански течај који је приредила месна организација Црвеног крста у Славонском Броду посећивало је 8 чланица сокола и 2 нараштајца.
Београдска жупа основала је одсек Одбрамбено васпитање жена. Прочелник одсека била је Живка Мелентијевић. Жупа Београд приредила је I соколски течај београдских друштава за добровољне болничарке. Од пријављених 65 сестара течај је завршили 47. Течај је водила Живка Мелентијевић уз сарадњу др. Загорке Илић, изасланице Црвеног Крста, и др. Ђуровића. Одржано је 90 теоријских и 186 практичних часова. Сличне течајеве одржала су соколска друштва Земун Матица и Панчево, тако да је жупа располагала са 120 квалификованих добровољних болничарки. Сестре које су завршиле први течај за добровољне болничарке позване су да се јаве начелници жупе Београд због распореда за практичне вежбе. У Соколском друштву Београд-Матица добротворни одсек друштва основао је „Болеснички одбор”. Одбор су сачињавале чланице које су завршиле курс за милосрдне сестре Црвеног крста. За војну болницу за коју је било предвиђено да за случај рата буде смештена у Соколском дому чланице су спремале сав потребан материјал за 300 болесника, креветско рубље, …
Соколско друштво Стари Футог организовало је заједно са месним одбором Црвеног крста течај за болничарке. Течај је трајао шест недеља. Пријавиле су се за течај 23 соколице. Течај је одржаван три пута недељно у соколани, а њим је руководила др. Јелена Винокић, здравствени референт. Уз сарадњу жупског одбора за Петрову петолетку Соколско друштво Инђија приредило је течај за прву помоћ (самарићански течај) од 17 до 26 октобра 1939. у Инђији. Одржано је 5 предавања. Предавао је др. Петар Илић, лекар из Београда. Предавања у соколани посећивали су многобројни учесници, оба пола и различитих година старости. Течај су посетили у име одбора СПП Валаџија, Радаковић и Младеновић. Последње предавање одржано је о заштити од напада из ваздуха. По завршетку течаја одржан је испит и пригодна свечаност, којој је присуствовао у име Соколске жупе Београд Стаја Стајић. Присуствовао је и прочелник Савезног народно-одбрамбеног одсека, генерал Максимовић. Старешина друштва Војновић поздравио је госте, захваливши се уједно и др. Илићу. У просторијама Соколског друштва Загреб II отворен је 27 маја 1940, соколски течај за болничарке, у сарадњи са Црвеним Крстом у Загребу. За течај који је трајао два месеца, пријавило се преко 50 чланица. Одмах после завршетка течаја предвиђено је да се одржи нови течај. Почетком јуна одржан је соколски течај за цивилну заштиту. На иницијативу Соколског друштва Обреновац одржан је први и други течај за добровољне болничарке. Предавали су старешина друштва др. Ристо Пурић и просветар Миодраг Лучић. Други испит положило је 28 чланица. Испиту су присуствовали и представници власти и месних удружења.
На молбу Главног одбора Црвеног Крста, Савез Сокола упутио је окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који не подлежу војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата. Унија за заштиту деце одржала је специјални течај за соколице. Течај је одржан у просторијама „Дома ученица” у Крунској улици у Београду. Течај је завршило 40 соколица из београдских друштава. Трајао је један месец, а предавана је : општа хигијена детета, опхођење са децом, исхрана деце, опхођење са децом у склоништима у случају рата. Предавачи су били : Др. Сарван, др. Вуловић, др. Смиља Костић, др. Вајс-Гајић, др. Милош Поповић, др. А. Скала и сестра Антонија Шифер. Соколице су посетиле Материнско удружење, Прихватилиште у Звечанској улици и Дечије одељење Болнице железничког особља. Успеху течаја допринели су предавачи, водница течаја Живка Мелентијевић и течајке које су пажљиво пратиле предавања. Практичне радове обављале су на Дечијем одељењу Болнице железничког особља. Унија за заштиту деце се припремала за евакуацију деце из Београда у случају напада из ваздуха. (30) Соколско друштво Београд III организовало је самарићански течај у току јула 1940. Течај је приређен под окриљем Подмлатка Црвеног Крста основне школе „Војвода Путник” са одобрењем Београдског обласног одбора Ц.К. За течај за чланове и чланице Сокола Београд III Црвени Крст је одредио др. Даницу И. Алексић, лекарку из Београда за теоријски део, а сестру-болничарку Вукосаву Рашковић за практични део наставе. Завршни испит био је 4 августа 1940. Испиту је председавао изасланик Обласног одбора Црвеног Крста др. Сава Поповић, санитетски генерал у пензији. Од стране Подмладка Црвеног Крста испиту су присуствовали Благоје Јелисавчић, управник школе и Драгомир Гајић, секретар. Од стране Сокола Београд III присуствовао је старешина друштва Добра Богдановић и чланови управе друштва. Др. Даница Алексић је и раније на неколико течајева имала одличне резултате. У име друштва Иван Тринајстић захвалио се свима који су допринели да се течај одржи и заврши са успехом, а то су били Одбор подмладка, Обласни одбор Црвеног Крста, предавачи, као и сами слушаоци који нису жалили ни труда а ни времена да посао заврше. У чланку у листу „Соколски гласник“ истакнуто је да је у свим акцијама Црвеног Крста : „.. учествовало је увек и соколство где више где мање. На тај начин је вршило и соколско-националну и општечовечанску дужност. У садашњем времену потребно је да та сарадња буде још јача и приснија, и соколство широм наше земље треба да помогне успешно извођење недеље Црвеног крста. Сваки соко и соколица којима је могуће, треба да се учлане у Црвени крст барем као помажући чланови”. За мушки нараштај Соколско друштво Панчево одржало је 1940. течај за пасивну заштиту. Течај је похађало 56 нараштајаца, а водио га је Евгеније Лазаров, капетан 8 пешадијског пука. Одржан је течај за добровољне болничарке, који је похађало 36 нараштајки. Течај је водио друштвени лекар Александар Мандрусов..
Месни одбор друштва Црвеног Крста у Борову одржао је фебруара 1940. своју годишњу скупштину у соби бр. 15 Женског интерната. На скупштини је био разматран рад у 1939. и смернице за рад у 1940. Према резулатима Црвени Крст у Борову био је међу најактивнијим у Југославији. Скупштину је отворио председник месног одбора Црвеног Крста Тома Максимовић. Одмах је прочитана посланица Председнице друштава Црвеног Крста, кнегиње Олге. Боровски Црвени Крст нарочито активно радио на организовању курсева за добровољне болничарке, које су требале да сарађују на ствари народне одбране. Борово је располагало са 155 изучених добровољних болничарки, а са седмим курсом који је похађало 51 девојки, требали су да имају преко 200 болничарки. Поред курсева за добровољне болничарке, одржани су и специјални курсеви за указивање прве помоћи, који су трајали по недељу дана. Ових кратких курсева одржано је 23, а свршило је 592 особе. Курсевима су руководили др. Охлер и др. Бранко Пухало. На крају скупштине решено је да буде набављена већа количина завојног материјала, санитетског прибора и сто гарнитура против иперита. Залагањем Месног одбора Црвеног Крста у Борову било је 1 јануара 1941. преко 250 добровољних самарићанки. Течајеве су водили Марија Поповић, фабрички лекар, вођа самарићанских курсева др. Ј. Охлер и управник дома здравља у Вуковару др. Дејан Орлић.
Црвени Крст је пре Првог светског рата сарађивао са родољубивим друштвима. Заједно су после Првог светског рата организовали самарјанске течајеве. Савез Сокола замолио је соколска друштва да редовно посећују самарићанске течајеве Црвеног Крста, ако нису била у могућности да их сами организују. Чланови родољубивих удружења често су били истовремено и чланови месних пододбора Црвеног Крста.
Са заоштравањем прилика у Европи та сарадња била је проширена. Црвени Крст је убрзано организовао течајеве за добровољне болничарке. Краљица Марија упутила је позив за мобилизацију жена да се у случају потребе ставе у службу отаџбини. На молбу Главног одбора Црвеног Крста, Савез Сокола упутио је окружницу жупама, друштвима и сеоским четама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који не подлежу војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата. И Главни одбор К.С.С. односно Југословенски Женски Савез упутио је распис 15 децембра 1939. Због опасности до дође до рата у целој земљи спровођени су убрзано течајеви за добровољне болничарке. Удружења су припремала болнички материјал и обучавале своје чланице на течајевима Црвеног Крста за своје болнице које је требало отворити у случају рата. Течајеви Црвеног Крста одржавани су до Априлског рата 1941.
