У Краљевини Југославији било је преко 200.000 бицикала, од тога око 100.000 у тадашњој Дравској бановини (Словенији). Соколи су долазили на соколску теловежбу из својих удаљених домова на бициклима.  Значај бициклизма је прва схватила жупа Љубљана. Приређивала је друштвене и жупске бициклистичке излете и такмичења. Бициклисти су наступали као самостална одељења на излетима, наступима, одбрамбеним зборовима, … .У оквиру соколских друштава оснивани су велосипедски одсеци. Бицикли су коришћени  код неких јединица, нарочито у северним крајевима Југославије. Прочелник и известилац Велосипедског одсека Савеза Сокола, пуковник Димитрије Павловић истакао је у свом реферату поднетом на седници Извршног одбора ССКЈ да је основан 61 велосипедски одсек у Савезу Сокола. Највише их је било у жупи Марибор. Жупа Београд имала је 12 одсека. Жупа Ново Место 5; жупе Ниш и Сарајево имале су по 4; жупа Скопље 3; жупе Цетиње, Крагујевац, Нови Сад и Осјек по 2; а жупе Цеље, Карловац, Љубљана, Мостар, Петровград, Сушак-Ријека, Шибеник-Задар, Тузла и Вараждин по један одсек. У жупама Бања Лука, Бјеловар, Крањ, Сплит, Ужице и Загреб ни једна јединица није имала велосипедски одсек. У велосипедском  одсеку Савеза Сокола припремали су се правилници и упуства за соколске јединице. Требало је да велосипедски одсеци раде по систему који је постојао у војсци. План рада Велосипедског одсека Савеза Сокола био је да се код свих соколских јединица (друштава и чета) организују велосипедски одсеци; спровођење наставе као код војске; организовање утакмица, друштвених, четних, жупских и савезних. Утакмице су требале бити подељене на утакмице у вожњи (на краће и дуже стазе и стројевне радње) и утакмице у вожњи са гађањем из пушака и пиштоља. Жеља одсека била је да соколи на Свесоколском слету у Београду 1941, учествују на бициклима и да са њима прикажу радње које су требале бити накнадно прописане. У свом чланку „Котураштво у Соколству” Иван Седлачек је истакао да се бициклизам гаји  већином у јединицама словеначких жупа. Неке жупе у Словенији су приређивале „злет колесарјев”. Сматрао је да у сваком друштву има неколико чланова који су имали бицикле. Могли су основати одсек. Предлагао је да се први излет приреди у најближу соколску чету, а касније у суседно друштво. На леђима се при вожњи  могао носити расклопљени шатор, или расклопљени чамац, прибор за одбојку, ваздушну пушку, … . На излету се могло такмичити у гађању при вожњи. Узме се одело које је означавало соколе, украси се бицикл заставицом са соколским знаком или ликом сокола и тиме се могла привући омладина. Могао се приредити бициклистички јавни час или слет.

Планове Савеза Сокола спроводиле су жупе. У свом годишњем извештају о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину одржану 26 марта 1939. истакнуто је да је у оквиру жупе радило 7 велосипедских одсека у друштвима са 112 чланова и 2 одсека по четама са 15 чланова. У Извештају се констатовало : „Извесна београдска друштва имају могућности да оснују овај отсек, али до данас то нису учинила, и из тога се јасно да закључити, да се о овом одсеку не води довољно рачуна, иако је то један врло користан и важан отсек. Начелништво Савеза путем начелништва жупе у неколико је махова позивало јединице на активан рад у том правцу, али, … са резултатима не можемо бити задовољни. Колико нам је познато, неке су јединице са својим отсецима узимале учешћа на јавним наступима и излетима. … Велосипедски отсеци су од велике важности у свим јединицама, а нарочито у београдским друштвима и ближој околини, јер ће корисно послужити приликом јубиларног слета, који ће се одржати 1941 године. С тога позивамо сва начелништва, да у својим јединицама што пре оснују овај отсек, и о томе известе  начелништво жупе.” Велосипедски одсек у Новом Саду основан је 1938. под вођством Аркадија Петровића.

Соколско друштво у Руми било је свесно величине и значаја историјске 1918. када је престала Голгота и настао Васкрс српског народа. Одлучило је да двадесетогодишњицу ослобођења и уједињења прослави на најсвечанији начин. Друштво је хтело да међу својим припадницима укаже сву лепоту борбе за ослобођење и уједињење. Као почетак и увод у прославу јубиларне године друштво је са свим категоријама и са бициклистичком секцијом и многобројним грађанима посетило Опленац, задужбину краља Петра, и у њој припалило воштаницу, а након одржаног помена, на коме је певао соколски хор, положило венац на гроб краља Петра. Говорио је старешина друштва Ловасић. Соколи су разгледали задужбину и њене мозаике. Соколима су се придружили сиромашнији грађани, којима је испуњена жеља да виде Опленац. Соколска чета у Витезу крај Травника подигла је спомен чесму са бистом краља Александра, као део Петрове петолетке. Спомен чесма откривена је 23 октобра 1938. у присуству неколико стотина мештана и гостију из околних села и Травника. После свечаности одржан је јавни час чете и бициклистичке и пешачке трке.

Двадесет сокола-бициклиста из Вршца отишли су 1939. на Опленац на гроб краља Александра. Свратили су и у Београд, где су коначили у просторијама Савеза Сокола. Пут од Вршца до Опленца и натраг прошли су са бициклима.  Чланови соколског друштва Вршац  по повратку са Опленца сликали су се 14.8.1939. код банатских Карловаца. Бициклистички одсек друштва Вршац марљиво је вежбао 1940. Чланови су наступили на дан соколске смотре, возећи дуже пруге до околних јединица.

Са погоршањем прилика у Европи  велосипедски одсеци  ушли су у оквир Народно-одбрамбених одсека. Начелништво Соколске жупе Сарајево образовало је 1938. Народно-одбрамбени одсек, на челу са генералом Мирославом Томићем. У одсеку су били реферати : смучарски, стрељачки, једриличарски, велосипедски, за предвојничко образовање, организација прве помоћи и одбране од ваздушних напада.  На седници збора начелника  Соколске жупе Београд октобра 1939. поднет је реферат. У реферату се посвећивала нарочита пажња  оним гранама соколског васпитања које су биле важне за народну одбрану и то излети, смучање и бициклизам. Излетима је требало дати што више војноманеварски карактер (сналажење на терену, служба везе и гађање). Бициклизам и смучање требало је форсирати као средства за службу везе.  Начелништво ССКЈ решило је 1938. да се бициклизам обавезно уведе у састав теловежбе, јер је имао велику примену у општем соколском раду. Соколска жупа Београд увела је 1939. Одбрамбено васпитање. У Одбрамбено васпитање ушли су: Стрељачки отсек, Коњички, Велосипедски, Једриличарски, предспрема за војну обуку и одбрамбено васпитање жена (добровољне болничарке). У жупи Београд основана су 13 одсека 1938. : Београд IV, VII, Земун I, Ердевик, Рума, Стара Пазова, Шид и у четама : Брајковац, Бановци, Божевац,  Каменово и Крчедин, све укупно 221 припадника.У току 1939. број чланова одсека се повећавао и то у друштву Земун I 4 нова члана а у чети Сурчин основала је сестра Јела Лакочевић нови одсек од 8 чланица. Сестра је била прочелница одсека Сурчин. Због тога је жупа имала 14 одсека са 233 возача и возачица. Приликом јавног часа  друштва  Земун I наступило је око 20 бициклиста са посебном тачком а са члановима из друштва и Руме. Приликом  јавног часа у Руми исти возачи су наступили са истом посебном тачком. Приликом  јавног часа друштва Београд VII такође су бициклисти матичног друштва наступили са посебном тачком. Извршено је 5 великих излета бициклима и то : 1) Рума-Земун и обратно, 2) Земун-Рума и обратно, 3)  Земун-Батајница и обратно, 4)  Земун-Благај, Стара Пазова и обратно, 5)  Земун-Стражилово и обратно. Излете су приређивали бициклисти друштава  Земун Матица,   Земун I и Рума. Прочелник Велосипедског одсека био је Урош Стојановић.Соколска чета Беркасово одржала је 1939. јавни час. Поворка, на челу са одредом бициклиста и музиком, кренула на вежбалиште.

У оквиру предвојничке обуке сем уџбеника за стрељачке и велосипедске одсеке штампан је 1940. уџбеник „Борбена обука у Соколству”.  Савез Сокола приредио је Прве савезне стрељачке и бициклистичке утакмице у Београду 19. и 20. октобра 1940. Бициклистичке утакмице у брзини одржане су за чланове и мушки нараштај. Мушки нараштај такмичио се на прузи од 10 километара. Пријавило се 19 такмичара а кренуло је 17. Знак за старт су дали Бан и Павић. Циљ је био на Бањици. Такмичаре су пратили Максимовић и Нишавић на моторциклу. У другој вожњи чланови су возили 25 километара. Циљ је био на Бањици код Главне трибине. Ту је било вођство утакмице на челу са савезним начелником Иваном Ковачем. Бициклистичке утакмице чланова и нараштаја у брзини и гађању, нису одржане  због малог броја пријава. Делегати такмичара и соколског старешинства посетили су Опленац, где су положили венац на гроб краља Александра.

Соколско друштво Бања Лука основало је бициклистички одсек, у оквиру својих активности за Соколску Петрову петолетку. Прочелник одсека био Фрањо Шербар, а  одсек је имао  35  чланова. Вршене су патролна и водна обука.  Одржано је 11 групних излета и вежби на терену. Вршена су гађања са бојевном муницијом, патролна извиђања, са слањем извештаја, и остале радње из народнодбрамбеног плана. Излети и вежбе вршени су у разним правцима на даљини од 18 до 73 километра. Посетили су чету у Опсјечком, која је  основала свој бициклистички одсек. На последњем излету посетили су Јајце. На том излету учествовао је већи број нараштаја и деце. За рођендан краља Петра изведена је пробна штафета на 58 километара. Штафета је преваљена рекордном брзином. Бициклистички одсек вршио је курирску службу између матичног друштва и припадних чета, чиме је међу соколима на селу побуђен интерес за бициклизам.

Управа Соколског друштва Београд – „Матица” набавила је мушке, женске и дечје бицикле. Велики број чланица, нараштајки, нараштајаца и деце  је цело лето 1940. на летњем вежбалишту друштва учило вожњу на бициклима.

Народнодбранбени одсек Соколског друштва Београд – „Матица” 1940. вршио је обуку на бициклима. Одржано је неколико смотри. Друштво је набавило 3 бицикла. Пошто су чланови имали своје бицикле, све заједно било је у друштву 50 бицикала.

Бициклизам у соколским друштвима се 1941. развијао већ трећу годину. Соколи су се раније бавили бициклизмом али је после било заборављено. Бициклизам је оживео зато што та врста соколског рада могла најбоље помоћи војсци у одбрани отаџбине. Соколи нису хтели да вежбају „бициклизам асфалтнираних друмова”, већ да њихови припадници могу користити бицикле као средство брзог покрета, како на путу тако и на стазама и преко препрека. Због тога су бициклистичке утакмице сокола имале карактер војних такмичења, и биле су везане за савлађивање разноврсних препрека заједно са  гађањем из пушке. Савез Сокола издао је „Потребна знања за соколске велосипедске отсеке”. Соколи су основали преко 100 велосипедских одсека. У Соколском гласнику су се похвално изражавали о жупама које су имало по двадесет бициклистичких одсека. Нису имали оправдања за жупе које су имале по један или ни један бициклистички одсек. Жупски предњаци из тих жупа свршили су течај бициклистичке обуке, којег је 1940. одржало начелништво Савеза Сокола.  У свом чланку „Котур и котураштво” Фердинанд Мајник је истакао : „Нека нам котач лети буде оно, што су нам смучке по зими.”

Значај и важност бициклизма у Савезу Сокола прва је схватила Соколска жупа Љубљана. У оквиру соколских друштава деловали су велосипедски одсеци. План рада Велосипедског одсека Савеза Сокола био је да се код свих соколских јединица (друштава и чета) организују велосипедски одсеци. Прочелник и известилац Велосипедског одсека Савеза Сокола, пуковник Димитрије Павловић радио је на ширењу велосипедских одсека у сарадњи са војском. Велосипедски одсеци су напредовали у 1938. Соколске јединице са својим одсецима узимале су учешћа на јавним наступима и излетима. Трудиле су се да обуче у вожњи бициклима све оне које није обухватала војна обавеза (чланице, нараштајке, нараштајце и децу). Савез Сокола приредио је Прве савезне стрељачке и бициклистичке утакмице у Београду 20. октобра 1940. Планирали су да са бициклима учествују на слету у Београду 1941. Априлски рат 1941. прекинуо је њихове припреме за слет и за одбрану отаџбине..

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име