1896. године, освештана је прва преносива црква, а то је био вагон направљен у Путиловском заводу у Петрограду. Вагон је био плав и опточен тиковином која је отпорна на временске услове. Платформа вагона је служила као звоник.

Сада после скоро 130 година, појава оваквих „путујућих“ цркви је у замаху. Колико год била развијена и економски чврста, Русија је огромна земља у којој су нека људска насеља сувише далеко од центара и од приступа електричној енергији. Друга су опет изграђена у време Совјетског Савеза где није било места и за нове цркве, или су цркве у њиховим местима порушене. Ту је и огромна војска која је увек у покрету и на вежбама.

 

За све њих потребна је сада, као и пре 130 година, духовна брига. Руска Православна Црква имајући то на уму, прилагодила је потребе верних са својим могућностима и стотине оваквих покретних цркви, или цркви које су „привремене“ служе у ту сврху.

 

Да ли су то цркве-вагони, цркве-бродови, цркве-балони, цркве-аутобуси, цркве-шатори, цркве-борбена возила или било какав вид монтажног и привременог објекта, у свима њима Дух Свети борави и Даровима пружа пастви Спасење и живот.

Као и у Русији, и у Украјини, Белорусији, и другим претежно православним земљама насталим из бившег Совјетског Савеза, Црква се на овај начин приближава народу. 2006. године једна оваква црква поклоњена је и Српској Православној Цркви.

Да ли смо и ми спремни да на овакав начин приђемо свом народу и да ли је пре свега наш народ спреман да прихвати нешто овакво, или цркву не можемо да замислимо без мермера, цигле или друге чврсте грађе.

 

Владан Ракановић за Чудо

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име