Вечни Сан

стиже на крилима безвремене Светлости

која цепа вео што поглед чини мутним

и одлази с оне стране Времена

непрестано исплићући узорке Бића.

Мистерија остаје нема,

смисао овог дугог путовања,

бескрајне пустоловине постојања –

чије се јуришање с краја на крај неба

разбуктава у небројено прстење стаза,

док на крају знање не засветли из сумрака

у бескрају људског духа,

и у тој бледо осветљеној зори

она без речи упери поглед кроз пукотину у магли

у слику Живота и Љубави

која се помаља из метежа дубоке патње и радости.

 

 

Р. Тагоре, Религија човека, први пут објављено 1931. 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

santamarijadellasalute.blogspot.com

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име