Одрече се свијета, остави богатство,
Алексије само живог Бога тражи!
Одрицањем задоби непролазно царство
и подвигом строгим поста човјек Божји.

Рођен је усред царскога Рима,
обучен у злато, порфиру и свилу.
Све што човјек пожели, Алексије има!
Напусти, тек вјенчану, невјесту премилу.

На себе обуче просјачке хаљине.
„Боже, само добро у мени умножи!
Очисти од гријеха и прљавштине,
да постанем уистину прави човјек Божји!“

Kада се своме дому врати издалека,
нико Алексија препознао није!
Отац га прими к`о убогог просјака,
слуге му на главу сипаху помије!

Не мјери се човјек имањем,
нити изгледом свога одијела!
Другом се човјек мјери мјером,
а не од звања или поријекла.

Kад глас затражи човјека Божја,
нађоше мртва Алексија!
Из мртва тијела потече миро,
док лице к`о сјај сунчев сија!

У руци цједуља ко је он био-
свијетао примјер за све људе!
Њега је Господ прославио.
Благо онима што Бога љубе!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име