(Исуса након Јудине издаје хватају…)

Јуда више не разуме шта се дешава, не може да повеже мисли. Ако се Христос не показује као Месија, чак ни у смртној опасности, у коју га је он, Јуда, намерно ставио, ко је онда Он? Неки лудак, просвећени, чак чудотворац? Или је нешто тако велико и свето, што до сада није схватао? Крв Невина?

Јуди је јасно да је погрешио, пао у заблуду, која је довела до издаје, што је најгори злочин. За све векове његово име остаје синоним издаје. „Јудин пољубац“.

Предао је на мучење и смрт Учитеља, који није престао да га воли чак ни кад га је Јуда издао. И сад Га види усред мучитеља и схвата да је он, Јуда, томе крив. Почиње да се сећа све бриге коју је Исус на Тајној вечери имао за њега, и свих речи којима га је тихо позвао к Свом срцу. Схвата да је Исус знао шта је у његовом срцу, и његове мисли и намере, али и да поред тога је Учитељ не противећи се, отишао у сусрет издаји. Та његова бунтовничка својевоља којом је хтео да исправи Учитеља, да га спречи да испуни Своју вољу, сада се топила и прерасла у несносну грижу савести, у прави пакао.

Горућа љубомора која је засенила његову љубав ка Исусу, и навела га на издају, постала је мрак у његовој души. Али у души више нема ни својевоље ни самољубља. Јуда се раскајао (Мт. 27.3), лаконски казује јеванђелист Матеј, јединствени сведок тих догађаја. Али та једна реч (раскајао) садржи у себи тајну Јудиног краја. Зашто се Јуда раскајао? Само зато што је зарад сопствене користи, продао Христоса за 30 сребрњака? Ситне издајице се са парама које приме за своју издају,  повлаче, и тиме се њихова улога завршава.

У том смислу и Јуди је природније било да оде након своје издаје, а не да остане посматрач онога што следи. Једини разлог што би остао јесте осећање да је узео мало новца за своју издају. Али Јудино раскајање се односило на све оно због чега је душу предао сатани , где су сребрњаци само спољан и безначајан, али ипак видљив детаљ.

Заједно са раскајањем у Јуди се пробудила и свест о ужасу свега што је урадио. Богоборство, истрошивши се и показавши своју немоћ, окренуло се на свог носиоца.; љубомора, својевоља и усиљење љубави, који су били усмерени ка Исусу, сада су га оптеретили у свој својој сили.

Одавде почиње Јудина духовна агонија. Она је веома кратко описана у Мт. 27.3-5: „Тада видјевши Јуда издајник Његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама. Говорећи: ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.“

 

odinblago.ru

Превео за Чудо Владан Ракановић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име