Kојој слици, којем разговору, чему се све не враћам?
Свака слика је ту.
Жива.
Не знате шта човек од тога може да издвоји.
Све је вредно.
Све је део живота.
Све је веза.
Ви питате: У какав чвор је могуће стегнути срце да сину, без јаука, држите опело?
Мој једини одговор је – молитва.
Она је најбољи лек.
Најбоља терапија.
Ако је нема, онда је јаук.
Онда је безнађе…очајање…
А, јесмо ли исти људи после несреће?
Kад се поремети ред, онај који је устаљен, да сахрањујемо, што кажу људи, по реду, па се суочимо са судбином да сахрањујемо децу…
НЕМА веће несреће.
Али, молитва помаже човеку да на прави начин поднесе сусрет са таквом несрећом
И са смрћу…
