„Ја ћу само да се молим, Бог ће ми дати здравље…“ јер тиме употребљавамо име Господње узалуд…

Зато је битно да човек реално размишља о себи и о свом животу, и да, када је у питању болест, свему реално приступа. Да схвати потребу тог садејства лекова, које примамо од својих лекара, и молитве. Нипошто не треба омаловажавати рад и труд лекара, и свих прописаних терапија, и заштите у контексту медицинских достигнућа. Не можемо ми говорити: „Ја ћу само да се молим, Бог ће ми дати здравље…“ јер тиме употребљавамо име Господње узалуд. Господ је дао… и лекаре и лекове. Господ је тај који исцељује, али је Он благословио и лекаре и лекове. Дакле, Господ сваки људски труд благосиља. И зато је неумесно да ми у име вере, у име молитве, одбацујемо труд лекара, достигнућа савремене медицине, где имамо, од оних обичних болести до оних најтежих прописане различите терапије, и зато је много важно ускладити молитвени живот, живот у вери, и здравствену заштиту која нам се нуди, и не обезвређивати ничији труд и рад. И, не умишљати да молитву супротстављамо труду једног лекара. Заправо, лекар који се труди и бори за живот и здравље болесника – на свој начин богослужи, служи Богу и човеку.

ПРОТОЈЕРЕЈ ЉУБИВОЈЕ СТОЈАНОВИЋ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име