На овом видео снимку, Митрополит Сисаниона и Сиатисте Павлос (+2019) прича истиниту причу о старици која је пред њим исповедила да је спремна да радије оде у пакао него да опрости свом ближњем. Митрополит је тада употребио оштар метод, који се на крају показао успешним.
Митрополит Павлос: Отишао сам у једно село да исповедам људе.
Дошла је старица.
Имала је неку глупу свађу. Вероватно ћете се запитати „колико заиста могу бити глупе?“
Даћу вам пример.
Пре петнаест година, њена кокошка је ушла у комшијино двориште и то је разлог зашто већ 15 година неће да разговарају.
„Глупље од саме кокошке!“
Кажем јој: „Бако, то нису лепе ствари, иди да се помириш. Ви сте рођаци, то су глупе разлике.”
„Не“, одговара бака. „Ја сам старија од њега!“
Ја јој кажем: „Бако, слушај! Пре свега, ти си та која је дошла овде да се исповеди. Да је он тај који је дошао, рекао бих му исто. Али сада, ти стојиш преда мном, а ја сам исповедник. И пошто си дошла, ја ти тако кажем. И то мораш учинити!”
Бака је одбила да слуша.
У нади да ћу је пробудити, кажем: „Бако, јеси ли нешто схватила?“
„Шта?“, она каже.
„Једна нога ти је већ у гробу. Ускоро ће тамо бити и друга и цело тело… Ако те ставимо у гроб, а ниси опростила човеку, идеш у пакао. Разумеш ли сада?“
Шта ми је баба одговорила?
„Чак и ако сам кренула у пакао, он неће добити ни „добро јутро“ од мене!“
Знаш ли шта сам урадио?
Испратио сам бабу на јако лош начин… Умало је нисам избацио из цркве… Видела је шта се спрема…
Кажем јој: „Одлази одавде!“
Бака се изгубила…
„Јеси ли чула шта сам рекао? Губи се одмах одавде!”
Бака није очекивала такво понашање, али морам да признам да је моје огорчење било стварно!
Видите човека који више воли пакао него опрост!?
Он је демон!
Одлазећи ми је рекла: „Али ја долазим овде, сваки дан, да запалим свеће у цркви…”
“Безвредно! Шта год да је!”, говорим јој
„Свакодневно се кајем…“
„Безвредно! Све то!“
Испраћам баку.
Нисам пожалио ни једног тренутка и видећете зашто је то био прави пут.
Три месеца касније вратио сам се у село да одслужим Литургију, да одржим беседу и пошто је био парастос, како је то уобичајено у селима, отишли смо на тзв. „трпезу праштања“.
Насупрот мене седи баба и каже ми: „Оче, да ли ме се сећаш?“
Нисам је се сетио, па кажем: „Искрено речено, не“.
Чим је почела да прича ко је…
Она од раније… Искрено, прокључала ми је крв.
Срећом, одмах је објаснила и рекла ми: „Оче, отишала сам и разговарала с њим“.
„Добро урађено! Да ли ти се нешто десило због тога?
„Не, оче мој, буди здрав!“
„Није ли сада боље, бако?“
„Да, оче мој, буди здрав!“
А онда сам помислио „понекад ћу морати да се наљутим када нађем зид испред себе, саграђен егоизмом и непокајањем људи“.
Ко су они који поричу опроштај?
Ми, хришћани.
Атеиста не иде на исповест.
Човек од вере иде.
А пошто се ђаво с нама тешко бори…
Да вам кажем нешто, атеиста би још могао и опростити.
Али је застрашујуће кад хришћанин неће да опрости.
Како није успео да схвати да га је ђаво „зграбио за врат” и да му не дозвољава?
Дакле, питање је „шта је наш духовни живот?“
Какав је наш однос са Богом?
Шта ми радимо?
Нећемо да се испитујемо.
Бака и други момак, нису видели свој неред, само су испитивали другог.
Јеванђеље каже, Христос је рекао: „А зашто гледаш на трун у оку брата свога, а на брвно у свом оку не гледаш? [Матеј 7:4].
ИЗВОР: https://otelders.org/theology-and-spirituality/id-rather-go-to-hell-than-forgive-him-a-real-story-met-pavlos/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 09.11.2022.
