Не дозволимо да нас привуче прелест греха, а уколико се и деси нешто тако, што је брже могуће то одсецимо (од себе) и ишчупајмо као стрелу која нам је нанела рану. Рањено, пак, место лечимо леком покајања, било да је згрешило око, ухо или рука, и потом се пажљиво чувајмо.
Јер, и неразумне животиње избегавају или опрезно заобилазе место на коме су се једанпут оклизнуле, да не би упале у исту невољу. А ми који смо почаствовани образом Божијим и који смо речју мудрости научени, зар ћемо се показати гори од неразумних створења, волећи исту страст од које нам се већ десио грех и тражећи исту стрмину и исту урвину у коју смо већ упали? Ужасно би то и прејадно било!
Но, ми ћемо као мудри ходити мудро и као чисти целомудрено живети, да би смо се показали јачи и снажнији против спољашњих искушења. Душа која се на сваки начин чува и која остаје непобедива пред нападима страсти не боји се ни огња, ни мача, ни звери, ни царева, ни власти, ни невоље, ни тескобе, ни прогона, већ је свагда спремна да ускликне: Зато се нећемо бојати, ако би се земља потресла, и горе се превалиле у срце морима! (Пс. 46, 2). Чувајмо се од унутарњих напада и нећемо се бојати ни спољашњих.
Из књиге: Добротољубље за сваки дан
