Не назива се гневљивим онај ко се само једном разгневио, нити се назива блудником онај ко је само једном пао у блуд. Исто тако, не назива се милостивим онај који је само једном учинио милостињу.
И у врлини, и у пороку, душа од честога упражњавања стиче некакву навику, која је потом или мучи или успокојава. Врлина успокојава душу, јер што више чинимо добро то више стичемо навику у врлини, и кроз то обнављамо своје природно својство, и усходимо к’ свом првобитном (душевном) здрављу. А порок мучи (душу), зато што кроз њега примамо неку навику, која је туђа и противна нашој природи, и по њу разрушитељска.
