Овај светитељ, заволевши од младости подвижнички живот, замонаши се. Чистио је своју душу постом, бдењем и молитвом. Много је труда уложио у изучавање светих књига. Очистивши тако, великим подвизима и трудовима, своје срце и душу, удостојио се епископског чина. У време цара Константина Копронима, најревноснијег иконоборца, иконоборци су га приморавали да се одрекне молитвеног поштовања светих икона, али он на то није хтео да пристане. Зато је од њих претрпео велике муке, гоњења, заточења, глад, жеђ и друга зла. У тим мукама и љутим страдањима, он предаде душу своју Господу Богу, ради кога се до смрти подвизавао и од кога доби Царство Небеско да се вечно радује. Живео је и страдао у VIII веку.
Тропар (глас 8):
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Јакове премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
