Ова представа је настала као резултат сарадње Народног позоришта у Приштини (са привременим седиштем у Грачаници), Факултета уметности у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици) и Дома културе у Грачаници.
„Ово је прича о проблематичном дечаку Пура Моци, о његовим искушењима и страдањима, о сукобима са строгим учитељем Рајицом, коме је омиљена педагошка пречица батина, о његовом помоћнику, фамулусу Маринку и целом разреду који сачињавају Луди Тола, Лењи Гаша, Лаза материна маза, Сека Пела и Неспремна Ана. У драмској радњи учествује и сам Чика Јова Змај као школски доктор који се не појављује, али исписује песмицу о сваком детету из разреда. И те, оригиналне песме Јована Јовановића Змаја појављују се у драми као сонгови. Радња се одвија у давна времена кад батина још није изашла из раја, а дечји снови и њихове муке су исте као што су и данас“, истакла је Ивана Димић.
Напомена: Пангалоз је реч грчког порекла коју користи Ј.Ј. Змај у песми о Пура Моци и значи: скитница, мангуп, особа рђавог понашања, деликвент.
„Овим предивним делом Иване Димић покушаћемо да школарцима предочимо време у ком су батине, као васпитна мера, биле свакодневница у школама, све до укидања те мере указом из 1873. године. Наши јунаци су познати и чувени ликови Змајовиних песама и кроз овај комад, без обзира на батине које свакодневно трпе, пролазе оне најлепше делове дечијег одрастања међу којима су и прве љубави“, рекао је редитељ Игор Дамњановић.
За сценски говор била је задужена Андријана Виденовић, за кореографију Небојша Громилић, сценски покрет је решио Миодраг Крчмарик, музику је урадио Новак Ашковић, костим и сценографију Драгана Бреза и Душан Станковић.
У представи играју: Никола Станковић, Милош Митровић, Славиша Ћуковић, Теодора Стојановић, Никола Марковић, Николија Тричковић, Филип Папрић и Вук Симовић.