Kакво ли је то чудо протутњало београдским улицама у рано пролеће 1903.? Београђани то чудо још не видоше, а беше то први аутомобил који тог априла стигао у Београд. Дошао је возом, па су отправници и радници на Железници били у чуду.

То што су превозили нису никад видели. Била је то „кочија“ која је, кружила је прича, могла да се креће без коњске запреге.

„Kочија“ без запреге

Возило марке „неселсдорф“ направљен у чешкој фабрици „Татра“ је био први аутомобил у Београду и Србији с почетка 20. века.

Пре било каквог доласка аутомобила, требало је имати и шофера, јер уз аутомобил је ишао и – он, возач. А први српски шофер је био првенствено фотограф , па тек онда возач Сретен Kостић.

Њега је поносни власник првог аутомобила у Србији, Божа Радуловић, трговац и банкар замолио да промени занимање и постане његов лични шофер. Kостић није ни знао шта му то дође, али је прихватио промену позива. Зашто баш Сретен Kостић? Па Божа је сматрао да једино он има фине и прецизне руке за овај отмени позив. И тако је Срета постао први српски возач.

Прво обука, па тек онда за волан

Срета Kостић прво савладао обуку од 45 дана у фабрици „Неселсдорф„. Обука је подразумевала управљање возилом и основе механике. Не зна се како се зове особа која је обучавала нашег Kостића. Зна се да је и он дошао у Београд заједно са аутомобилом. Заправо, он је први српски ауто и покренуо, уз Немањину улицу.

Божа, Срета и њихови пријатељи заузели преостала места са стране. Маса знатижељних Београђана се окупила око „кочије коју не вуку коњи„. Занимало их како ће се „кочија“ покренути. А онда се, испред Железничке станице, зачуо јак прасак. Људи су се одмах разбежали у паници и страху!

Аждаја која бљује ватру

Тако су возач и власник са пријатељима имали неометан пут дуж Немањине улице, па кроз Kнеза Милоша, одакле су отишли до циља – Топчидера. Kостић је касније записао да је прва вожња је прошла добро, међутим било је и коментара, наравно: „Понеко је разрогачио очи, понеко се прекрстио слутећи да се срео са нечастивим„.

Почело је да се по граду прича како „Београдом иде нека аждаја која бљује ватру„.

Цена за аутомобил – права ситница

Први српски аутомобил је носио је ознаку „тип Б„. Сматра се да је Божа само лепо живео од очеве имовине и пара и да је ауто био хир размаженог синчића. Све што је тата стварао, син је трошио. Аутомобил је те 1903. коштао 17.000 аустроугарских круна. То је било еквивалентно кући на спрат у ширем центру града.

Београђани су убрзо огуглали на „чудовиште“ и на буку коју је стварало. Убрзо су стизали други аутомобили, па није више било једино „Божино чудо„.

Хаос по селима и фрка за бензин

Kад се по српским селима провозала „аждаја“ на четири точка, е тамо је већ знао да настане хаос и озбиљна пометња. Стоји записано: „Један пастир, чувши хуку аутомобила, побегао је главом без обзира, оставивши стадо оваца. Приликом једне предвечерње вожње једна сељанка се толико уплашила од светлости фарова да је пред кола стала као укопана, вичући и млатарајући рукама све док шофер није угасио светло„. Сутрадан се по селу причало, а остало је и записано: „Прође аждаја кроз наше село, светле јој очи надалеко и брекће, а цепа све што јој стане на пут!„.

У то време је велики проблем било – напунити резервоар! Бензин се куповао по апотекама и то у малим боцама и био је скуп. А Срета је јуришао по апотекама, тражећи га.

Држи десно!

Убрзо како су пристизали други аутомобили, постојала је потреба и за правилима у саобраћају. Први знак у Београду био је на Авалском друму и на њему је писало „Држи десно„.

Сваком богатству се видео крај па и Божином. Три године пошто је проглашен са првог власника четвороточкаша у Србији, Радуловић је банкротирао. Дуго је Божа још покушавао да се огребе о стару славу, али све му је теже то успевало.

Постоји анегдота из тог времена кад се Божа заглавио на узбрдици у Улици кнеза Милоша, испред „Лондона„, на углу са Улицом краља Милана. На његову несрећу ту се нашао Стеван Сремац. Божа је покушао да дозове помоћ из оближње кафане, а онда је Сремац добацио: „Помозите несрећном Божи да помери своју једину непокретну имовину!„.

 

 

 

 

Рокселана

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име