Православни хришћани западног обреда

Православни хришћани западног обреда представљају посебну групу унутар шире православне заједнице која задржава западне литургијске и обредне праксе, истовремено следећи православну веру и теологију. Иако су православни хришћани углавном повезани са византијским, односно источним обредом, постоји и мањина која следи западни обред, који је ближи обредима који се користе у Римокатоличкој цркви и традиционалним западним хришћанским заједницама пре великог раскола 1054. године.

Историјски контекст и разлози за постојање западног обреда

Западни обред у православљу потиче из ране историје Цркве када још није дошло до поделе на источну и западну хришћанску традицију. До Великог раскола 1054. године, хришћанство је постојало као једна Црква са различитим локалним традицијама, укључујући литургијске праксе у Риму, Галској (француској) и другим западним црквама, као и у грчким и другим источним црквама. Након раскола, источна православна црква развијала се у складу с византијском традицијом, док је западна црква наставила да развија своју праксу, која је кулминирала у облику римокатолицизма.

Западни обред је поново успостављен у православној цркви у новијој историји, углавном током 19. и 20. века, као резултат напора група које су желеле да се врате православљу, али уз задржавање западних литургијских форми. Ове групе су укључивале неке бивше англиканце, римокатолике и протестанте који су се прикључили православној цркви, али су желели да задрже своје традиционалне обреде.

Где се налазе православни хришћани западног обреда?

Православни хришћани западног обреда налазе се углавном у западним земљама, посебно у:

• Сједињеним Америчким Државама: Највећи број заједница западног обреда налази се у САД, посебно у оквиру Антиохијске православне цркве и Руске православне цркве изван Русије (РОЦОР). Ове заједнице су често настале као резултат конверзија од римокатоличанства или англиканизма.
• Велика Британија: Постоји неколико заједница православног западног обреда, које су углавном резултат повратка појединаца и група из англиканства.
• Француска: Овде постоји мала, али важна заједница која следи древну галску литургијску традицију, адаптирану за православну веру.
• Аустралија и Канада: У овим земљама такође постоје мање заједнице које следе западни обред.

Тешко је прецизно одредити број верника западног обреда, јер су они мањинске заједнице у већим православним јурисдикцијама, али процене указују на хиљаде верника широм света.

Разлике између православних хришћана западног обреда и других православних хришћана

Главна разлика између православних хришћана западног обреда и већине других православних хришћана односи се на литургијске праксе:

• Литургија: Православни хришћани западног обреда користе адаптиране верзије неких древних западних литургија, као што су Литургија светог Григорија Великог (која се темељи на старој римској миси) и Литургија светог Германуса Галског (која потиче из раних галских литургијских традиција). Ове литургије су модификоване како би биле у складу с православном теологијом, али задржавају много од западног обреда.
• Обрети и молитве: Молитвени живот и обреди православних хришћана западног обреда такође задржавају карактеристике западних пракси, попут употребе латинских химни, обреда крштења и поста који су били карактеристични за западну цркву пре Великог раскола.
• Иконе и уметност: Док већина православних цркава источног обреда користи византијски стил икона и уметности, цркве западног обреда могу користити римокатоличке или ранохришћанске стилове уметности, што је још једна разлика у визуелној култури.
• Календар: Многе заједнице западног обреда могу пратити западни календар уместо јулијанског, иако се то разликује од једне јурисдикције до друге.

Упркос овим разликама у обредима и праксама, православни хришћани западног обреда деле исту теологију, веру и догме са својом браћом и сестрама источног обреда. То укључује веровање у Свету Тројицу, Свете Тајне, и православно схватање спасења и есхатологије.

Зашто су задржали западни обред?

Главни разлог зашто су ове заједнице задржале западни обред лежи у потреби да се очувају западне хришћанске литургијске и културне традиције које су постојале пре раскола 1054. године. За многе конвертите из западних цркава, задржавање западних литургијских облика било је кључно за одржавање континуитета са својом културом и традицијом, истовремено прихватајући православну теологију и доктрину.

Западни обред нуди верницима који долазе из римокатоличанства или англиканизма прилику да прихвате православну веру без потпуне промене свог литургијског живота. Ово је такође начин да се сачувају западни обреди који су били заборављени или маргинализовани након раскола, али су и даље део ширег хришћанског наслеђа.

Однос са остатком православног света

Православни хришћани западног обреда прихваћени су унутар православне цркве и њихове праксе су легитимне у оквиру јурисдикција које их признају, попут Антиохијске патријаршије и Руске православне цркве изван Русије. Међутим, ово није универзална пракса у свим православним црквама, јер неке јурисдикције, попут Грчке православне цркве, нису прихватиле западни обред.

Иако су мањина у православљу, хришћани западног обреда служе као мост између источне и западне хришћанске традиције, омогућавајући православљу да остане релевантно у западном културном контексту и истовремено негује литургијске праксе које су постојале вековима пре Великог раскола.