Почивајте у Божијем памћењу, професоре. Хвала.

Студије православне теологије завршио је у Атини, а студије философије у Бону и Паризу. Звање доктора теологије стекао је на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. На Универзитету за друштвене и политичке науке „Пантеон“ у Атини добио је звање доктора емеритуса. Као гостујући професор годинама је предавао теологију и философију у Женеви и Лозани. Неколико деценија је био истакнути члан Друштва хеленских аутора.

Написао је више од педесет књига од којих су најзначајније: „Ерос и личност“, „Слобода морала“, „Метафизика тела“, „Против религије“ и „Азбучник вере“. Његов опус се одликују сликовитим стилом и оригиналном синтезом догматског и апологетског.

У средишту Јанарасовог теолошког рада било је настојање да укаже на суштинске разлике између патристичке теологије, која је увек била неодвојива од црквеног живота и схоластичке теологије, која се на Западу почевши од 12. века успоставила као академска дисциплина. Ништа мање посвећено бавио се теолошким концептом личности, сотериологијом, односом морала и вере у Цркви, питањем тела и материје у христолошком и есхатолошком контексту, као и питањима да ли је хришћанство религија и да ли треба да буде религија.

Мишљења сам да је Јанарасова негативна критика схоластичке и западне теолошке традиције генерално пренаглашена и да је његова теза о хришћанству као не-религији тешко одржива, а поред тога и непотребна. Ипак, његова мисао је у основи остварила огроман утицај на мене, а „Азбучник вере“ је дуго имао статус супер-књиге у мом животу.

Пре више од једне деценије, у препуном амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду слушао сам Јанарасово сотериолошко предавање на његовом прелепом атинском нагласку.

Почивајте у Божијем памћењу, професоре, до великог дана Његовог Другог доласка.