Један монах у египатској пустињи је видео змију како умире у пламену и одлучио је да је спасе из ватре. Само што ју је ухватио, змија га је ујела, тако да је монах осетио мучан бол. Он је одмах инстиктивно испустио змију и гмизавац је поново пао у разбуктали пламен.
Тада је монах, гледајући унаоколо, нашао палицу од кости и искористио ју је да би опет избавио змију из пламена и спасао јој живот. Његов послушник који је гледао шта се збива, пришао је монаху и и упитао га: „Старче, ова змија те је ујела, зашто покушаваш да јој спасеш живот?“ Монах је одговорио: „Природа змије је да уједа, али то не треба да измени моју природу, која се састоји у томе да помажем“.
Поука: Не мењајте своју природу само зато што вам је неко причинио бол. Не губите доброту свога ума, већ учите да делате трезвено.
