Франц Kафка данас се сматра једним од највећих писаца свих времена. Ипак, за живота је важио за прилично мрачног човека. Последњих дана живота завештао је пријатељу да сва његова дела спали. Ипак, фанатично је писао док га је снага напуштала, а смрт га је затекла са једном реченицом прекинутом на пола.
Током живота, Kафка је објавио две збирке кратких прича и неколико прича у тадашњим књижевним часописима. Међутим, већина дела објављена је тек након његове смрти. Пре него што је умро. Kафка је наредио свом најбољем пријатељу Максу Броду да спали све рукописе!
Брод ипак није испунио Kафкин завет и објавио је сва његова дела јер је у њима препознао огромну књижевну вредност.
Kафкини најпознатији романи “Процес”, “Америка” и “Замак” су објављени постхумно. Ови култни романи и данас инспиришу писце, читаоце, уметнике и филозофе.
Последње дело
“Замак” је последњи познати Kафкин рад.
Прича прати протагонисту по имену K који се досељава у мало село и очајнички покушава да ступи у контакт са мистериозним сеоским властима које управљају селом из утврђеног замка.
Роман је карактеристичан по невероватно мрачној и језивој атмосфери, а присутни су Kафкини лајт мотиви о људождерској бирократији и апсурдности постојања.
Kафка је започео писање “Замка” 1922. године инспирисан планинским одмаралиштем “Шпиндлеров Млин” које данас припада Чешкој. У то време завршавао је свој последњи роман упркос чињеници да је боловао од тешког облика туберкулозе.
Умро је од опаке болести две године касније у својој четрдесетој години. Због изненадне и брзе смрти роман је остао незавршен, а последња реченица прекинута је на пола.
– Пружила је дрхтаву руку K. и натерала га да седне поред ње, једва је говорила, било је немогуће разумети шта прича, али оно што је рекла… – била је последња Kафкина записана реченица.
Дело завршено након смрти
Неколико месеци пре смрти, Kафка је рекао свом пријатељу Максу Броду да ц́е се роман завршити смрћу главног лика кога ц́е власти необичног села постхумно прогласити за новог становника.
Брод је завршио дело и објавио га 1926. године. Роман је у почетку био слабо примљен, али је у тридесетим годинама доживео невероватну популарност. Kао власник Kафкине књижевне заоставштине, Брод је донирао оригинални рукопис Оксфордском Универзитету, како би га студенти детаљно проучавали Срећом, Брод је препознао Kафкину генијалност и одлучио да је подели са светом.
Историјски забавник
